Jedini dijalog između Beograda i Prištine koji bi imao smisla bio bi onaj koji bi vodile demokratske vlasti i u Beogradu i u Prištini. Pošto ih nema ni ovde ni tamo, lažni dijalog Beograda i Prištine, kao i tzv. unutrašnji, služi samo održavanju autokrata na vlasti. Zato su dramske epizode poput povlačenja Beograda iz razgovora posle operetskog hapšenja Marka Đurića, ili Haradinajevo povlačenje platforme ništa drugo do dogovoreni i dobro uigrani ping-pong koalicionih partnera kojim održavaju formu i produžavaju agoniju od koje već decenijama odlično žive.

Rešenje Srbije za kosovski i sve druge probleme nalazi se u okretanju novog lista i izboru demokratskih vlasti bez hipoteka na sebi, koje će konačno raskinuti sa politikom i akterima prošlosti i posvetiti se izgradnji uređene države, iznutra i spolja.