Polazeći od ključne poruke modernog doba, da se svi ljudi rađaju jednaki u dostojanstvu i pravima,

Uvažavajući i slaveći činjenicu da je svako društvo sastavljeno od velikog broja zajednica zasnovanih na različitim ličnim karakteristikama i da je svako od nas bar jednom u životu manjina,

Podsećajući da su ljudska i manjinska prava, kao i evropske vrednosti, temeljna načela na kojima je zasnovana Republika Srbija, pobrojana u članu 1 Ustava Srbije,

Ukazujući da je Republika Srbija potpisnica brojnih međunarodnih konvencija kojima se obavezala na poštovanje prava na različitosti i borbu protiv diskriminacije,

Ukazujući da u Srbiji postoji celovit pravni okvir za zaštitu prava na različitosti, uključujući i borbu protiv diskriminacije, govora mržnje i nasilja i da je vladavina prava nemoguća bez poštovanja prava na različitost,

Upozoravajući na trend ugrožavanja ljudskih prava i prava na različitost u celom svetu, a posebno u Srbiji u poslednjih 10 godina,

Upozoravajući na posebno težak položaj najugroženijih grupa poput žena, Roma i LGBT+ populacije, čiji pripadnici se svakodnevno susreću sa govorom mržnje, verbalnim i fizičkim nasiljem;

Podvlačeći posebno osnovno programsko opredeljenje PSG-a za izgradnju demokratske i pravne države zasnovane na slobodi, jednakosti i poštovanju različitosti,

USVAJA SE

DEKLARACIJA   O   PRAVU   NA   RAZLIČITOSTI

 

  1. Građani i građanke Srbije moraju ostvarivati svoje pravo na različitost bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Položaj manjina i marginalizovanih grupa, bile one nacionalne, verske, seksualne, rodne ili bilo koje druge, najbolje pokazuje stanje u društvu i stepen razvoja svake države. PSG se obavezuje da mu ostvarenje prava na različitost bude jedan od osnovnih ciljeva prilikom svake političke akcije, bilo u institucijama ili van njih.
     
  2. Visok nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava garantovan međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala i domaćim zakonima često se ne reflektuje u stvarnosti, pre svega zbog neujednačene primene ovih dokumenata. Takva praksa, osim što ozbiljno ugrožava prava građana/ki, urušava vladavinu prava i jednakost pred zakonom.
     
  3. Svako kršenje prava na različitost, bez obzira da li je u pitanju govor mržnje ili napad, treba oštro sankcionisati u skladu sa zakonskim odredbama. Država mora da pokaže da stoji iza prava na različitost svojih građana i da je u stanju da im obezbedi svako legalno izražavanje tog prava. Primena sopstvenih zakona prvi je korak u povratku poverenja građana/ki u državu.
     
  4. Republika Srbija mora da se trudi da svakodnevno unapređuje položaj marginalizovanih i ugroženih grupa, ne zbog pritiska spolja, već zbog jasne svesti da na taj način unapređuje i razvoj celog društva, uključujući i pripadnike većinske zajednice. Ovo mora da bude praćeno i stalnim afirmisanjem prava na različitost kao bazične društvene vrednosti, posebno u javnim istupima političara i predstavnika institucija.
     
  5. Dostignuti nivo ljudskih prava, zaštićen kako međunarodnim konvencijama, tako i međunarodnim običajnim pravom, ni u kom slučaju ne može da se dovodi u pitanje. Ljudska prava ne mogu biti predmet izjašnjavanja na referendumima, niti bilo koja skupštinska većina ima pravo da ljudima oduzima ono što su dobili samim činom rođenja. PSG će se aktivno i beskompromisno boriti protiv svih inicijativa za smanjenje dostignutog nivoa ljudskih prava, uključujući i pravo na abortus, zabranu diskriminacije, zabranu govora mržnje i slično.
     
  6. Narodna skupština Republike Srbije je najvažnija institucija u zemlji i njena uloga u zaštiti prava na različitost mora biti neuporedivo jača nego do sada. Osim donošenja i izmene pravnih akata, Skupština mora da pojača svoju ulogu nadzora i kontrole nad izvršnom vlašću, pogotovu u domenu zaštite prava na različitost. PSG se obavezuje da će aktivno koristiti sve skupštinske mehanizme, od plenarnih zasedanja, preko odbora, do javnih rasprava, da aktivno promoviše pravo na različitost svih društvenih grupa u Srbiji.
     
  7. Pravosudni organi, kao predstavnici posebne grane vlasti, imaju svoju odgovornost za zaštitu prava na različitost. Najviše sudske i tužilačke institucije moraju kroz dostupne mehanizme da primene svoja ovlašćenja i podstakne primenu anti-diskriminacionih odredbi, borbu protiv govora mržnje, borbu protiv nasilja u porodici i slično. Tužilaštva i sudovi vrlo retko primenjuju odredbe zakona koje štite ljudska prava i sudska praksa u ovoj oblasti je zanemarljiva. Ovakvo stanje dužni su da promene upravo najviši organi sudske vlasti i PSG će ih neprestano podsećati na to.
     
  8. Svi akteri u političkom i javnom životu, moraju se posvetiti jačanju ugleda nezavisnih i kontrolnih institucija za zaštitu ljudskih prava i unapređenju njihovog rada. Ove institucije imaju ogroman značaj i dokazale su u prošlosti da mogu biti efikasni zaštitnici ljudskih prava u Srbiji. Njihova nezavisnost danas je gotovo nestala zahvaljujući partijski postavljenim kadrovima što ozbiljno ugrožava i ostvarenje i zaštitu prava na različitosti društvenih grupa koje ove institucije štite.
     
  9. Ljudska prava, uključujući pravo na različitost, temeljna su vrednost svakog modernog društva i moraju biti uključena u zvaničan nastavni program. Pravo na različitost nije sadržaj jednog predmeta već mora da prožima kompletno gradivo od početka do kraja školovanja. Predstavnici PSG boriće se za sveukupnu reformu školskog sistema koja će uvažiti potrebu da buduće generacije budu svesne temeljnih društvenih vrednosti poput prava na različitost.
     
  10. Organizacije civilnog društva i pojedinci/ke koje se bave zaštitom ljudskih prava ili zaštitom posebnih društvenih grupa predstavljaju važnog saveznika političarima u borbi za pravednije društvo. Oni moraju biti potpuno zaštićeni od progona i diskriminacije i njihova kritička reč treba da se shvati kao doprinos unapređenju države, a ne kao neprijateljski čin. PSG se obavezuje da bude deo širokog društvenog fronta koji će kontinuirano raditi na ispravljanju decenijama stvarane pogrešne slike o braniteljima/kama ljudskih prava.
     
  11. Država mora da se obračuna sa pojavama političkog ekstremizma koji je najvidljivija pretnja pravu na različitost. Desničarske organizacije i pokreti, kao i ekstremističke navijačke grupe, često su paravan za organizovani kriminal. Saradnja politike i ovih grupa dovela je Srbiju do stanja sveopšteg straha i nesigurnosti. Postoje zakonski mehanizmi za borbu protiv ovih pojava i oni zahtevaju stalnu i posvećenu saradnju različitih institucija, od policije do centara za socijalni rad, ali pre svega jasnu volju države da se sa ekstremizom obračuna i zaštiti pravo na različitost sopstvenih građana/ki.
     
  12. Postojeće ustavno rešenje nije na dobar način definisalo oblast zaštite ljudskih i manjinskih prava. Uz podsećanje da je i Ustavom, ali i međunarodnim običajnim pravom zabranjeno smanjenje dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava, PSG će se zalagati za temeljnu reviziju ustavnih rešenja u ovoj oblasti. Treba iskoristi priliku da se ona prava koja u Ustavu nisu dovoljno precizirana ili koja nisu normirana u skladu sa najboljom evropskom praksom dodatno unaprede i definišu.
     
  13. Lokalne samouprave imaju svoj deo odgovornosti da se ostvari pravo na različitost i da se zaštite ugrožene grupe. PSG će insistirati da sve lokalne samouprave posvećeno i efikasno rade na donošenju i sprovođenju mera za poboljšanje života građana/ki, uključujući punu integraciju manjinskih i marginalizovanih grupa u sistem. Istovremeno se zalažemo da se kroz regionalizaciju Srbije stvore uslovi za neposredno ostvarivanje prava na različitost i primereno regionalnim i lokalnim uslovima pruži zaštitu ugroženim grupama.
     
  14. Prava žena ugrožena su pre svega kroz dominaciju patrijarhalnog modela u društvu koji je osnova za razvoj svih drugih negativnih društvenih pojava. Borba za rodnu ravnopravnost je borba za samu suštinu društvenog uređenja i PSG se obavezuje da ovu borbu vodi u svakoj prilici i na svakom mestu, svim dozvoljenim sredstvima. Država mora mnogo aktivnije da učestvuje u ovoj borbi, uključujući i zaštitu žena od nasilja, ali i široke kampanje za promociju rodne ravnopravnosti i za edukaciju ljudi o važnosti ove teme u saradnji sa drugim akterima u društvu. 
     
  15. LGBT+ populacija nesumnjivo je jedna od najranjivijih, izložena medijskim hajkama, verbalnim i fizičkim nasiljem, diskriminacijom na poslu, u porodici, u javnom životu, kao i ograničenjem osnovnih prava poput slobode okupljanja. PSG pruža aspolutnu podršku borbi LGBT+ zajednice za ravnopravnost i aktivno će promovisati i boriti se za poboljšanje njenog zakonskog položaja, uključujući i hitno pravno regulisanje istopolnih partnerstava. PSG se obavezuje da će uvek biti sa pripadnicima/cama LGBT+ populacije kako na ulici tako i u institucijama, gde god se bude vodila borba za pravo na različitost.
     
  16. Osobe sa invaliditetom još uvek se susreću sa problemima da ostvare najbazičnija prava, poput prava na slobodno i neometano kretanje, zahvaljujući arhitektonskim preprekama koje postoje čak i u državnim ustanovama poput škola i bolnica. Država mora da obezbedi uslove za nesmetano korišćenje socijalnih, zdravstvenih i drugih državnih usluga, otklanjanje arhitektonskih barijera, angažovanje većeg broja ličnih pratilaca, kao i ubrzanje svih birokratskih procedura koje otežavaju život ljudima. U svakom segmentu života, od školovanja, preko zapošljavanja, stanovanja, pa do socijalnog i kulturnog života, osobe sa invaliditetom, fizičkim ili psihičkim, sreću se sa preprekama koje im društvo postavlja. PSG će aktivno delovati da država počne da poštuje svoje zakone i da, u saradnji sa zajednicom, osmisli i sprovede mere koje će postepeno olakšati život našim građanima koji imaju bilo koji invaliditet.
     
  17. Najugroženije nacionalne manjine, Romi, Albanci i Bošnjaci još uvek ne uživaju u punoj meri brojna prava kao što su pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, pravo na zastupljenost u organima javne vlasti i slično. Sve mere na unapređenju ovih grupa moraju biti donošene uz konsultacije sa njihovim predstavnicima i sa civilnim sektorom u obe oblasti. PSG će posebno insistirati da država ne sme da podržava monopolizovanje borbe za prava manjina od strane uskih političkih, verskih ili drugih interesnih grupa niti da radi isključivo sa njima.
     
  18. PSG još jednom ukazuje da je broj društvenih grupa koje su po nekom osnovu manjina neograničen i da se ljudi u Srbiji, pored gore pomenutih, diskriminišu i po drugim osnovama poput socijalnog ili geografskog porekla, starosti, imovnog stanja, zdravstvenog stanja i brojnih drugih ličnih karakteristika.

 

Pokret slobodnih građana smatra da pravo na različitost čini društvo bogatijim i mora biti zaštićeno, kako od strane države, tako i od svih drugih aktera u društvu. Obavezujemo se da ćemo predano raditi da Srbija što pre postane država u kojoj se svi rađaju i žive jednaki u dostojanstvu i pravima