Dok se u svetu obeležava Međunarodni dan mladih, Srbija ovaj 12. avgust dočekuje sa gorkim ukusom u ustima zbog nedavnih događaja i poražavajućih podataka koji nam govore samo jedno - mladi žive loše, ne vide nikakvu perspektivu, a izgledi su takvi da u ovakvoj Srbiji budućnosti za njih ni nema.

Ali, idemo redom.

Najpre, Univerzijada. Iako je i očekivano i predviđeno protokolom, kao domaćin Evropskih studentskih igara naredne godine, Srbija na Univerzitetskim igrama nije imala predstavnike - ni sportiste, ni zvaničnike.

Naši studenti prvi put u istoriji nisu imali priliku da se takmiče sa svojim vršnjacima iz 119 zemalja sveta u različitim sportskim disciplinama, u kojima su do sada pokazali zavidne rezultate.

Ostaje da čestitamo ministru omladine i sporta, potpredsednici Vlade i, naravno, našem predsedniku, jer je ovo stvarno bilo teško postići. Zašto? Zato što se na Univerzijadu išlo i dok smo ratovali, i u vreme sankcija i besparice, a u "zlatno doba Alekovo" ne. Svaka vam čast i neka vam je na čast.

Druga, večito aktuelna i zabrinjavajuća tema na koju PSG podseća jesu lažne diplome koje potpuno obesmišljavaju obrazovanje u Srbiji. Zbog čega je ove godine diplomirao 45 221 student? Da bi, ukoliko se i zaposle, 61 odsto njih radilo na pozicijama za koje se nisu školovali? Da bi u foteljama po državnim institucijama sedeli oni koji su na primeru uzgoja pamuka u Srbiji (?) lako došli do visokog zvanja? Ili oni koji su upisani u delovodnik tri godine pre njegovog štampanja, ali su bili odani vođi svih ovih godina, od vremena Nebojše iz Beograda, pa do danas - ministra unutrašnjih poslova? Ili možda oni kojima je, kao najboljim studentima, bilo potrebno šest godina da završe fakultet? Ili jednostavno oni koji su potpisali pristupnicu i preko članske karte uspeli u onome što mnogi sa završenim fakultetima nisu. Zašto nisu? Biće da su nesposobni. Toliko mladih je na birou zato što je nesposobno, zar ne? Iako je, da bi se zaposlio, veliki broj njih koji je skoro izašao iz procesa obrazovanja, spreman i da se prekvalifikuje. To samo govori o besmislu obrazovanja u Srbiji, ali i života generalno.

Upravo u vezi sa ovim prethodnim, dolazimo i do treće stavke na koju PSG želi da ukaže. To su i više nego poražavajući rezultati o položaju i potrebama mladih koje je danas objavila Krovna organizacija mladih Srbije.

Iz Srbije planirra da se iseli 64 odsto mladih! I da, nezaposlenost mladih jeste opala u odnosu na prošlu godinu. I da, opala je za oko devet hiljada mladih ljudi, ali koliko se mladih iselilo kada skoro dve trećine njih tek planira?

Mladi ne misle da imaju uticaj na političke procese i odluke i, prema istraživanjima KOMS-a, na skali od 1 do 5, njihov uticaj ocenjuju kilavom ocenom 1,54.

Kako posle svih ovih činjenica možemo i da očekujemo da jedna mlada osoba bude zadovoljna životom u Srbiji? Kako da, pored svih ovih dešavanja, sledimo primer ministra omladine i sporta i, iz godine u godinu, čestitamo Dan mladih?

 

Kao omladina PSG-a, želimo da ovo bude dan kada smo se podsetili samo dela svega onoga što ova država "čini" za nas mlade. Dan kada ćemo se trgnuti i pogledati ove jezive statistike. Dan kada ćemo shvatiti da ovakva Srbija nije pristojno mesto za život i da kao ovakva ne nudi nikakvu budućnost. Dan koji ćemo posvetiti tome da se i mi, kao mladi, ukoliko nismo, uključimo i pobedimo ove brojke. Dan koji će biti samo jedan od 365 dana kada radimo na unapređenju položaja mladih. Dan koji ćemo jednog dana jedni drugima čestitati.

 

Omladina PSG