Danas se u svetu obeležava Dan demokratije. Tako je makar u onim zemljama koje sebe nazivaju demokratskim. I Srbija je među njima.

I jeste tako. Izlazimo na izbore, na njima biramo predstavnike, ukoliko nismo zadovoljni, to možemo da iskažemo na ovaj ili onaj način, zato što svako ima slobodu i pravo na svoje mišljenje. Pravila su jednaka za sve - postoje institucije i one rade po zakonu.

U teoriji da, u praksi baš i ne. U medijima i predsednikovim iscrpnim monolozima da, u stvarnom životu ne.

Zato hajde da malo pričamo o svakodnevici. Da li je demokratska, da li je jednaka i da li je slobodna?

Demokratska na kašičicu, reklo bi se. Kroz proteste, koji, kada su bili najmasovniji, nisu bili prikazivani na Javnom servisu. Kroz tek nekolicinu medija koje jedan čovek ne drži u rukama i koji mogu da se pohvale time da makar pokušavaju da se drže pravila o “dve strane". Kroz nekoliko dijaloga vlasti i opozicije, koji počinju da gube smisao. Kroz "slobodne i demokratske" izbore bez ikakvih pravila, sa džipovima bez tablica, fotografisanjem zaokruženog broja na glasačkim listićima ili postojanjem pokojnika na biračkim spiskovima.

I to nije sve. Živimo u zemlji gde je potpis za vladajuću stranku, bilo da ste saglasni ili ne sa tim stavovima, postao obaveza. Gde za iskazano mišljenje budete srećni ukoliko dobijete opomenu da "igrate po pravilima" ili, u suprotnom, sledi otkaz. U zemlji gde se, uglavnom iz gore pomenutih razloga, koriste ljudi za šetnju po mitinzima vladajuće stranke i mahanje zastavicama, a neretko i za zviždanje mladima koji se okupe da iskažu nezadovoljstvo zbog ministara sa lažnim diplomama. Zviždanje, hapšenje ili prebijanje - zavisi koji "napredno-demokratski sistem" primene, tako mladi koji razmišljaju svojom glavom i prođu.

Živimo u zemlji gde je potpuno u redu da, ako je neko lokalni mangup na poziciji, "volka i ljubka" osobu koja ne želi da bude "volkana i ljubkana" i odlaže suđenje zbog godišnjih odmora. U zemlji gde žena može da strada na naplatnoj rampi, a da mesecima kasnije porodica nema informacije o tome šta se desilo, jer se video nesreće sa sigurnosnih kamera krije od javnosti.

Gde se jedni štite, a drugi nipodaštavaju.

Je l' to ta demokratija? Ako jeste, šta će nam?

Demokratija u kojoj je tanka linija između radikala i naprednog demokrate, a još tanja između prividne vladavine većine i autoritarnog režima.

I iako ovaj dan nije isključivo posvećen mladima, omladina PSG podseća da istraživanja o mladima pokazuju da 43 odsto mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, dok 31 odsto njih nije saglasno sa ovim stavom. Ali mi sve vreme govorimo o demokratiji, a pitanje je koliko mladih zapravo i zna šta ona znači ako je, iz svega priloženog, nije ni osetilo?

Činjenica je i tužno je, doduše, što znamo šta ona ne predstavlja. I protiv toga moramo i da se borimo.

Zato, hajde bar za početak da razmislimo o tome da su nam potrebni fer i demokratski izbori, nezavisni mediji i institucije koje nisu zatvorene, pa da tada probamo da postavimo temelje demokratskog poretka i ne dozvolimo više nikome nikada da ga ugrozi. Ni u teoriji, ni u praksi.

 

Omladina PSG