Saša Janković, predsednik PSG, bio je gost emisije "Espreso intervju" u nedelju, 26. marta 2018. godine.

 

 

Podneli ste krivičnu prijavu protiv Stefanovića i Ružića, ali i još 17 lica zbog sumnje da su izvrđili krivično delo sastavljanje netačnih biračkih spiskova. Rekli ste da imate dokaze za svoje tvrdnje. Koji su dokazi i šta mislite da ćete postići krivićnom prijavom?

- A, dokazi su svuda oko nas, i građani Srbije, a i Beograda znaju koliko su izbori bili pošteni i koliko je fantomskih Beograđana glasalo. U ovom konkretnom slučaju imamo, građani su nam pozive za glasanje, listiće sa imenima i prezimenima, podacima ljudi koji nikada nisu živeli na toj adresi. To se dešavalo i za predsedničke izbore, ali sada u mnogo većem broju, i spremni su ljudi iz tih zgrada, iz tih blokova da svedoče da ljudi sa imenima i prezimenima koja su na listićima nikada nisu tu živeli, niti žive u tim zgradama na tim adresama. Međutim, šta ćemo da postignemo. Voleo bih da me prijatno iznenadi tužilaštvo i da zaista postupi samostalno, policija da uzme izjave svedoka i da uradi svoj posao. Ovim prijavama želim dve stvari da postignem. Jedna je da podsetim one koji krše zakon, i koji su ove izbore učinili neslobodnim, da zakon ipak postoji, kada dođe ponovo država, kada se useli ponovo država u Srbiju da će odgovarati za to, a možda i nekog u institucijama koji primaju platu od poreskih obveznika da podsetimo da je njihova dužnost da štite zakon, da štite ono što je upisano u naše propise, a ne da budu filijala bilo koje stranke, niti mesto za deponovanje stranačkih kadrova. 

 

Koji su planovi Pokreta slobodnih građana posle beogradskih izbora?

- Prvi plan, odnosno cilj je da onaj veliki demokratski prostor ljudi koji su u Srbiji prožeti idejom demokratije, odnosno idejom slobodnog građanskog društva evropskim vrednostima, institucionalnog društva prosvećene zemlje, da ponovo okupimo te ljude. Oni su duboko razočarani, što korupcijom u redovima organizacija koje su ih okupljale, što pogrešnim odlukama u tim organizacijama. Oni danas čekaju da ponovo nađu političku organizaciju koja će fokusirati njihovu ideju. Prva ideja je da ponovo okupimo ljude, autentične, građanske, evropske, moderne, posvećene Srbiji. Drugi cilj je da ojačamo savez i saradnju sa drugim opozicionim organizacijama. Jasno je da je potrebno u ovoj situaciji da gradimo jedinstvo različitosti. Postoje različite političke situacije koje ne dele sve političke stavove, ali koje civilizacijski zastupaju isto stanovište u Srbiji, i mora biti vladavina prava, moraju biti slobodni izbori, moraju se poštovati ljudska prava, i mi treba da ojačamo međusobni savez kako bi smenili ovu nesreću koja nas je zadesila, i treći cilj je da se pripremimo za predstojeće izbore. Očigledno je Aleksandar Vučić i njegov režim planira da nastavi ovu stalnu izbornu kampanju, i da na tim izborima, ako je to moguće Srbija pokaže svoje pravo lice. 

 

Šta je bio najveći problem ovih izbora, razjedinjena opozicija ili nešto drugo?

- Problem je to što nismo imali izbore. U korenu te reči je pravo čoveka da bira, a ovde veliki broj građana nije zaista mogao da bira. Ili su bili ucenjeni, ili su dobili neki privremeni posao, ili je neko ko je dobio taj posao da bi ga dobio je stavio njih na spisak kapilarnih glasova, pa su praktično shvatili da im je neko oduzeo slobodu izbora, bilo što su ucenjeni, bilo što su potkupljeni, neki su iz nemaštine, neki iz većih očiju nego mogućnosti su prihvatili nešto što im ne pripada. Suštinski, pravih izbora nije bilo. A opozicija snosi deo odgovornosti, velika je bila apstinencija. Aleksandar Vučić je sve svoje birače ovim opisanim metodama, praktično postrojio u red pred biračko - glasačko mesto, a opozicija je trpela napade  od strane vlasti. Ali, međusobno je bilo nekih optuživanja, u čemu Pokret slobodnih građana nije učestvovao, ali je ipak među ljude unosio zabunu ili zebnju zbog toga, i to je uticalo na rezultat.

 

Zašto je Pokret slobodnih građana napustilo puno ljudi? Mnogi su govorili da ste se ponašali kao lider, a i da se vaša supruga Slavica umešala u vođenje Pokreta. A, šta vi kažete na sve te optužbe?

- U poslednje vreme u Pokret slobodnih građana samo dolaze ljudi. 

 

Mislila sam posle predsedničkih izbora.

- U poslednje vreme niko nije napusti PSG. Ojačali smo se na sve moguće načine, a oni koji se nisu pronašli u Pokretu, ili koji nakon predsedničkih izbora nisu uopšte želeli da uđu u Pokret, to su slobodni ljudi. Mi im želimo svu sreću, verujem da ćemo se jednom, na kraju ovog tunela, ovog mraka u kojem se nalazimo ipak naći zajedno na tom istom svetlu, i verujemo da će naći snage da se oforme u jednu efikasnu organizaciju koja bi mogla da pomogne. A što se tiče napada na moju suprugu, to su u stvari napadi na mene. Srpsko društvo je društvo u kojem su žene diskriminisane, i u kojem je najlakše nekoga napasti i naravno žene, pošto su žene u našem društvu zaista ranjive. To je toliko nečasno, toliko nisko, da mnogo više govori o onima koji su to radili, nego o meni, o mojoj supruzi zajedno. 

 

Mnogi su vam zamerili "grčenje u Beču", "kafu sa penom" i još neke, citiram "ispade" u javnosti. Šta ste vi zapravo hteli time da postignete, da li ste pogrešno shvaćeni ili su to bile neke spontane reakcije koje ste bez velikog razmišljanja delili sa javnošću?

- Ja sam čovek od krvi i mesa, i naravno da bih mogao drugačije da reagujem, s obzirom da sam prošao mnogo kurseva za odnose sa javnošću. Može čovek sebe da liši osećanja, ili bar u javnosti da ih ne pokazujete, ali mislim da je to potpuno pogrešno. Mi imamo na političkoj sceni još uvek političare koji su tu poslednjih 20, 30 godina i koji sebe nazivaju profi političarima, profesionalcima u politici. Ja nisam siguran da li je način na koji radim najbolji, ali sam 100 odsto siguran da ta lažna politika gde se priča jedno, pokazuje snaga i čvrstina kad ste najslabiji, priča jedno, misli drugo, radi treće, potpisuje četvrto pogrešna. Mislim da je jedna od stvari koje su preduslov boljeg života u Srbiji da vratimo elementarnu ljudskost u politiku. Pa, kada se neko oseća frustrirano i loše, ne vidim da je greh to reći, posebno ukoliko, kao što na kraju tog tvita stoji, uprkos svim lošim stvarima koje se dešavaju i koje me čine zaista ljutim, i zbog sebe lično, i zbog toga što Srbija već 30 godina juri sopstveni rep, tapka u mestu, ili još gore, vraća se unazad. Ali, i to kad se kaže nema odustajanja, niko sem nas neće rešiti situaciju, ljudi koje čekamo smo mi, i mislim da ta iskrenost koja je uz pomoć vlasti bila tako zarotirana izaziva negodovanje. U krajnjem slučaju govore da sam ja čovek. 

 

A kafa sa penom?

- Nekad smo žrtve svoje nedovoljne objašnjenosti. Kafu sa penom izmislio je, ne volim da pominjem njegovo ime, ali čovek koji je prisvojio funkciju predsednika Srbije. Još tamo negde u septembru, kada je Pokret slobodnih građana izdao saopštenje da podrži radnike u Goši, čini mi, koji su štrajkovali, dan pre toga sam sedeo sa prijateljem u nekom kafiću, on je pio pivo, a ja kafu. To je neko posmatrao, i Aleksandar Vučić je rekao "evo ti koji podržavaju radnike kroz penu od kafe i penu od piva nešto podržavaju radnike", to je bilo toliko ružno, da je mnogima zaparalo uši. Ja sam se u refleksiji na to pozvao, uzmimo kafu sa penom i uradimo ono što je pravo, dakle još jednom, to je život. Možda je jedino moja greška što obraćam pažnju na ono što obraćam pažnju na ono što taj čovek priča. 

 

Rekli ste da pitanje Kosova mora da se rešava na demokratski način. Šta to tačno znači, i koje biste vi rešenje za Kosovo predložili?

- Moj odgovor će imati dve faze. U prvoj ću reći zašto demokratski, šta tu ne valja sada, a u drugoj ću reći kako bi to Pokret slobodnih građana uradio. Nije rešenje graditi jednu situaciju u društvu, a to je situacija konflikta, agresije, straha, predratna situacija, a govoriti da nešto rešavaš jednim potpisom. Kad pogledamo tabloide, to je ono što naša vlast kreira, samo što nas nisu napali, kako ih oni pogrdno nazivaju "šiptari", građani Srbije još uvek albanske nacionalnosti, samo što nas nisu napali iz Bosne, CIA sprema jedno, drugo, treće, peto. Mislim da ni Hudini nije toliko puta ostao živ od tolikih napada, koliko čovek na vrhu srpske države. Dakle, praviti i čuvati od sebe same da ne uđe u taj konflikt koji ste sami napravili, a svetu se okretati i govoriti pogledajte kakva je ova naša Srbija, oni bi se sutra potukli, oni bi sutra ratovali, oni bi sutra se za grla hvatali, a evo ja, samo me ostavite da vladam i ne pitajte me kako vladam, ja ću sutra nešto da vam potpišem. Dakle, to je neiskreno, to nije politika koja rešava problem, to je politika koja stvara problem i opstaje na tom problemu. Kako zaista rešiti? Ovo će da boli to što ću sad da kažem. '90 - ih godina vlast Slobodana Miloševića, SPS-a, JUL-a i radikalne stranke je učinila sve da mi Kosovo suštinski izgubimo. Krizu koja je tamo nastala, demokratsku, ekonomsku i ljudsku krizu rešavali su na najnedopustljiviji mogući način, brutalnom silom, i iako je sa one strane bilo zaista nedopustivih stvari, država sebi ne sme da dozvoli da koristi brutalnu silu, neselektivnu silu protiv svog naroda. To je rađeno. Cena za to je ogromna, cena za to je naš suverenitet nad Kosovom. Kumanovskim sporazumom ta vlast je potpisala da Srbija više nema suverenitet nad Kosovom. Nakon toga, politički naslednici, produžeci te vlasti, a to su danas Vučić, Dačić, i jedino je Šešelj ostao isti, to je ista ta politička organizacija. Treba nešto da potpiše, da stavi formalan potpis na ono što su suštinski '90-ih uradili. A oni taj potpis pokušavaju da trampe sa svetom za neograničenu vlast u Srbiji. Kosovo je izgubljeno '90 - ih, izgubili su ga upravo ovi koji ga sad kao brane a u suštini, podsetiću, dali su tužilaštvo i sudstvo, dali su pravosudni sistem u kosovske institucije, dali su carinu, međunarodni pozivni broj. Šta bi zaista trebalo uraditi? Ako nam je stalo do sutrašnjice, a ne do prošlosti, treba da prihvatimo realnost, da objasnimo građanima realnost da na Kosovu živi milion i nešto Albanaca koji ne žele da budu integrisani u Srbiju zbog svega onog što se desilo, niti je naše društvo spremno da prihvati trećinu narodnih poslanika u Skupštini Srbije, ili predsednika Vlade Albanca, da je seme zla toliko duboko posejano da moramo napraviti otklon, prihvatiti realnost, a ne sprečavati Kosovo u stvarima koje su dobre za region, i za građane Kosova. Treba se fokusirati na tri stvari, na prava ljudi na Kosovu, pre svega Srba i nealbanskog stanovništva jer su oni najugroženiji, dakle kolektivna individualna prava tih ljudi štititi svim mogućim diplomatskim sredstvima, naći rešenje za naše crkve, manastire, to je naše istorijsko kulturno nasleđe koje ne pripada suštinski albanskom narodu, niti ga oni shvataju kao svoje, i to je moguće, naći najjaču formulu za autonomiju severu Kosovu, zajedno sa srpskim opštinama, i ne kočiti Kosovo u demokratskom razvoju, jer samo demokratska Srbija i demorkatsko Kosovo sutra mogu da postanu zajednički deo regiona poput skandinavskog regiona, gde ćemo zaista moći da živimo zajedno. Takvu politiku bih propagirao ja, javno i tajno, i u tabloidima i u službenim glasnicima, i na takav proces bih stavio svoj potpis, zato što taj potpis znači olakšanje za građane Srbije, a ne pripremu za novi konflikt. 

 

Kako mislite da bi građani reagovali?

- Kada građanima izložite sve činjenice, ovo je najmerodavniji i najviše ka miru naklonjeniji korpus. Zašto bi bilo ko u Srbiji želeo novi konflikt?! Niko ga ne želi, ni sa bilo kim sa teritorije Kosova, ni sa bilo kim sa teritorije Bosne, ali ako od svoje države svakog dana dobija poruke "oni nas mrze", "to je nepravda", "oni hoće da nam otmu", "mi smo divni, oni su grozni", "ja ću njih nadvladati, a Rusi će nam pokloniti za neke pare avione", "Vulin će da vozi 29-u po hangaru, pa će da ih zastraši", "Hrvati će da kupe S-300, a mi ćemo S-400", ako tako bombardujete građane sa pozicije vlasti, naravno da su ljudi uplašeni, nervozni, da reaguju negativno na sve. Ja pričam o iskrenoj politici. Iskoristiću jedan težak argument, pa taj Aleksandar Vučić i njegova politika je propagirala rat '90-ih u koji sam otišao ja sa 21 godinu, a ne oni. Je l' treba i moje dete koje sad ima 21 godinu da bude žrtva istih tih ljudi koji će zarad svog sopstvenog ostanka na vlasti, i da nas ponovo posvađaju sa celim regionom? Ne pada mi ni na kraj pameti. 

 

Kako biste objasnili ideju koju ste planirali da predložite predsedniku Vučiću, da budete u zajedničkoj, koncentracionoj vladi, u kojoj ste hteli mesto premijera? Šta je zapravo bila vaša ideja?

- To sam objasnio detaljnije nego što je ikad ta ideja bila uopšte ideja. To je još jedan od onih spinova, kao kada vi ovde u redakciji sednete i bacate ideje na sto, 90 odsto njih bude odbačeno. U tom momentu tražilo se rešenje, šta sa protestima na ulici, koji zahtev postaviti i to je bila jedna od ideja koja je odmah odbačena, ali su neki ljudi, želeći da pretpostavljam sebi daju mnogo na značaju posle godinu dana izašli sa njom, kao sa nečim bitnim. To je još jedno zamajavanje javnosti, ne treba javnost da se peca na to. 

 

Na koji način ćete pobediti Vučića, kad je to na prošlim izborima, uz sve mehanizme vlasti, postalo nemoguće?

- Kako mislite da je nemoguće? Pobeđeni su mnogo ozbiljniji, mnogo složeniji, spremniji, organizovaniji, jači diktatori od njega. 

 

Na koji način?

- On je čovek diktator, i jedno vreme vi možete neku zemlju da držite u laži i pod pritiskom. Posle izvesnog vremena svakoj vlasti dolazi kraj. Dva su načina na koja je to moguće. Za jedan se ja zalažem, institucionalno, olovkom, na izborima. Međutim, ova vlast nažalost, čini sve da taj scenario učini nemogućim. Krade izbore, uništava sve institucije. Mi želimo da olovkom smenimo lošu vlast, a građani moraju da budu spremni da tu pobedu izvojevanu baš sad brane svim demokratskim raspoloživim sredstvima, uključujući sva prava, sva ljudska prava koja su garantovana našim Ustavom, uključujući pravo na okupljanje i izražavanje mišljenja.

 

Na koje sve načine je ova vlast, kako tvrdite pokrala izbore?

- Ova vlast je stvorila ceo sistem, umesto da stvori sistem obrazovanja, sistem zdravstva, sistem zapošljavanja, oni su stvorili sistem za svoj ostanak na vlasti. Sa jedne strane imate zloupotrebu državnih institucija, oni koriste državne resurse, od automobila do novca, do toga da ministarstvo rada, zamislite Beograd kome sjajno ide, ali izlazi u susret pa mu uplaćuje novac za socijalnu pomoć koju Beograd deli nekim desetinama hiljada ljudi bez bilo kakvog kriterijuma, u stvari kupujući njihove glasove. Sa jedne strane imate zloupotrebu institucija, sa druge kupovinu glasova lekarskim pregledima, navodno besplatnim, samo im ostavite svoje podatke i obavežete se da ćete učetsvovati u nečemu, sa druge strane ucenama. Imate ljude koji su ucenjeni, da će njihove neke stvari koje ne bi želeli da se saznaju da će isplivati u javnost, ako ne utiču na druge ljude, često i kroz sredstva javnog informisanja da glasaju za Srpsku naprednu stranku, dalje pokušava da se obesmisli svako opoziciono delovanje. Bacanjem tih otrovnih strelica, za koje se neki od ljudi iz opozicije hvataju ili koski, i slanjem utiska da su nepobedivi. Ne da nisu nepobedivi, to je takva kula od karata koja će se srušiti onog momenta kad jedna jedina cigla napukne, a to je već sasvim jasno.

 

Šta mislite o Tadićevoj ideji ujedinjenja opozicije u jedan blok ili u jednu stranku?

- Ujedinjenje u jednu stranku sasvim sigurno ne. Pre šest meseci smo dali 11 principa za saradnju opozicije. Demokratski savez da, a Savez komunista ne. Svi ljudi skloni jednoumlju su se već organizovali na jednu stranu, i to je strana SNS-a. Tamo imate i kvazi levičare, kvazi desničare, kvazi liberale, to je jedna jedina stranka usmerena na ostanak na vlasti. Sa druge strane su ljudi koji imaju različite stavove, i mi treba da tražimo snagu u jedinstvu različitosti. Dakle, različiti smo, ali se objedinjavamo zarad istog cilja - vraćanja demokratije u Srbiju. Ako neko ima ideju da sve ljude objedini u jednu stranku gde će jedan komandovati svima, i da će svi isto misliti, pa takva stranka već postoji. Pokret slobodnih građana čvrsto stoji na stanovištu da je snaga društva i snaga političke scene različite ideje koje postoje na toj političkoj sceni kojima moraju da bude zajedničke neke osnovne vrednosti. Vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i fer i slobodni izbori. Dakle, nećemo jedni drugima krasti izbore, nesporno je da svi u ovoj zemlji imaju jednaka prava, da nema diskriminacije prema bilo kome iako nam se ne sviđa nešto privatno i nesporno je da institucije moraju da sprovode zakone a ne političku volju. Ako se oko toga slažemo, objedinićemo se na toj platformi, vratimo demokratiju u Srbiju, a onda će građani Srbije već imati celu političku scenu i moći da se opredele na koju će stranu. 

 

Šta mislite o ideji potrošenosti pojedinih političara i da li je za neke od njih, koji su doživeli debakl na poslednjih nekoliko izbora, vreme da se povuku?

- Nije to na meni da odgovaram. Svako za sebe treba da donosi takvu odluku. Možda ću i ja jednog dana biti u takvoj situaciji, mislim da svako ima odgovornost za svoje postupke.

 

Koja je njegova crta, tačnije koji je to rezultat posle koga će reći: dosta je, povlačim se?

- Ja verujem da je rezultat posle koga ću ja reći, sada imam pravo da se povučem kada u Srbiju vratimo demokratiju. Kada ne bude više bilo bitno da li je Saša Janković ili neko drugi na čelu jedne ili druge institucije, kada budemo promenili trendove, kada danas bude bolje nego juče, ne kao trenutno kada je svakog dana gore nego juče, kada pokažemo da ni po čemu nismo drugačiji od ostalih, ja mislim da će tada biti vreme da se vratim u neko svoje osnovno zanimanje. Ja sam se nekada intenzivnije bavio pravom i demokratijom, možda će tada biti vreme da se povučem. 

 

Ima li Vučić makar jednu dobru stranu i koja bi to bila?

- Ja ne razmišljam o Aleksandru Vučiću kao o ličnosti koju bih ja analizirao njegove dobre i loše strane. On je za mene neko ko je zauzeo funkciju, nelegitimno je prisvojio fuknciju predsednika Republike, pre toga je bio predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, ministar odbrane, i ja razmišljam o posedicama njegovih dela ili njegovih nedela. Te posledice su u ovom momentu pogubne po Srbiju, i sve da je on divan privatno, šarmantan, harizmatičan, i sve ono što ljudi vole za sebe da misle, ja gledam posledice njegovog rada, a to su razrušene institucije, ljudi bez nade, reke na granicama...

 

Sad kad pogledate unazad, čije učešće na izborima u Beogradu (od 20+ opozicionih lista) je odgovaralo Vučiću? Ako hoćete, ko su bili maskirani Vučićevi ljudi na ovim izborima?

- Od tih 20+ koliko možete danas da se setite, evo malo posle izbora? Sve one kojih ne možete da se setite su bile lažne. Stvorila ih je vlast da pomute vodu. Pored njih, tu su i kvazi opozicionari. 

 

Kao na primer?

- Ja mislim da su ti ljudi već potpuno jasni, još od predsedničkih izbora za neke ljude je već potpuno jasno da oni samo formalno nisu sa ovima na vlasti, a u stvari su njeni pritajeni vojnici. Ne tako ni pritajeni više. Znaju ljudi to vrlo dobro, nema potrebe da ja to govorim. 

 

Vučić ima jasnu podršku Zapada - SAD i EU. Ima li? I dokle?

- Ja mislim da SAD podržavaju sebe, a ne Vučića. Svaki ambasador, svaka država su tu da štite interese svoje zemlje, igrom slučaja interesi tih zemalja je i stabilnost u regionu, i u Srbiji. Vučić nudi stabilnost tako što ih čuva od samog sebe. On kaže, vi znate da sam ja taj koji je pravio probleme, ja bih vešao, kako su rekli, na Terazijama ko da Kosovo, dakle, ja ću da napravim problem, ali evo ja ću sada da vam dam, a dajte meni vlast. Oni su rekli, ok, ako hoćeš, više niko ne pravi probleme, ajde, evo tebi vlast. Oni se nadaju toj stabilnosti. Kad gajite mali problem postane veliki problem. I zbog toga Aleksandar Vučić više nema podršku, naša zemlja posle šest godina izgleda mnogo gore, nego pre nego što je on preuzeo kompletnu kontrolu nad njom. Danas se vade iz problema u kojem smo zajedno. Mi smo osnovni krivci za taj problem, mi smo odgovorni za ovu zemlju, oni mogu da nam pomažu ili odmažu, ali ovo je naša odgovornost. Nema on nikakvu podršku za sebe, nego oni podržavaju politiku koju su promovisali 6 godina, nastojeći da izvuku poslednje atome koristi, kakve god za svoje interesne zajednice.

 

Šta je dobro Vučić uradio za ovih 6 godina na vlasti?

- Da li ima išta dobro što je uradio? Mmm, iduće pitanje! 

 

Koja je vaša najveća politička greška, otkad ste počeli da se bavite politikom?

- To bi mnogo bolje bilo da ja slušam druge nego da ja pričam o tome. Spreman sam da slušam gde je trebalo i gde sam mogao bolje, da donesem odluku, da pomognem drugima, procenim, to je za slušanje a ne za priču.

 

Vaša koalicija na izborima bila je, ideološki gledano, prilično raznovrsna. Jedan moj kolega mi je priznao da je razmišljao da glasa za vašu koaliciju, ali da je odustao onog momenta kad je video da je u njoj i Čedomir Antić, koji je predesno za njegov ukus. Mislite li da je bilo mnogo glasova izgubljenih na ovaj način?

- Imaju dve škole mišljenja, i neobično je što isti ljudi koriste jednu ili drugu, u zavisnosti od toga šta u tom momentu i kome hoće da se suprotstave. Imate mišljenja da su morali svi zajedno da idu, da je rešenje protiv Vučića svi zajedno, bez obzira na političke stavove, a druga škola mišljenja je "je li tu Pera, neću sa Perom zbog Žike, ako je tu Sima ja mislim da on duguje Vesi".. To su krajnosti, niti treba da idu svi zajedno, jer znate, kad skupite nečeg lošeg malo, i još nečeg lošeg malo, ne dobijete vi nešto dobro veliko. Moraju da postoje neke elementarne vrednosne i političke stvari, koje su civilizacijski na istom. A, sa druge strane ako ćemo svima zamerati sve, onda tu zaista nema pomaka. snaga mora da dođe iz različitosti. Ja sam prvi protiv toga da prihvatimo, mi smo za bolju Srbiju, a Vučićeva vlast je prepreka za tu bolju Srbiju, mi tu vlast želimo da skinemo, ne da bismo je skinuli, već da bismo ostvarili bolju Srbiju. Ako ne možemo ostvariti bolju Srbiju kad sklonimo Vučića, šta onda radimo. Moramo naći jedinstvo različitosti, ali u osnovi ima iste vrednosne i civilizacijske postavke, stoga, siguran sam da ima ljudi koji sigurno nisu glasali zbog ovog ili zbog onog, ali te ljude moram da pitam da li su svesni da su omogućili da Siniša Mali, Babić, Vučićević, mislim taj čovek je deo vlasti, nije nikakav medij, Labani, da ti ljudi vladaju. Nije to u redu. Srbija je zaslužila mnogo, mnogo bolje od toga. 


Izvori: