Nisam ja samo pojedinac koji je nadrljao jer sam ustao i rekao nešto. To će se ponoviti. I dok god svi ćute sve će biti isto, to jest, biće gore. Ne možeš, majku mu, da postaneš profesionaloni ubica ili prostitutka zato što moraš da platiš račune. Nedostaju nam hrabrost i integritet

 

Suptilnim metodama vlast nastavlja obračun sa neistomišljenicima. Politika ili kultura, njima jedno te isto. Nakon Sergeja i Branislava Trifunovića, Vlade Georgieva, i Dragana Velikića, sada je došao na red Vasil Hadžimanov. Skinut je sa liste učesnika Belefa. Možda to predstavnici vlasti Vulin, Palma, ili Gašić ne znaju, i nije im bitno, Hadžimanov je kompozitor i pijanista, stipendista Berkli koledža u Bostonu, gde je i diplomirao 1995. godine. Svirao je sa najpoznatijim džez muzičarima u Njujorku, i sada žele da ga čuju svugde u svetu.

Ima jedan detalj zanimljiv vlastima. Član si Apela 100?

(smeh) Da, zanimljiv. Brojni su primeri mojih kolega, umetnika koji su na neki način uskraćeni za nastup, nagradu ili šta već. Logika stvari nalaže da sam sada ja na redu, pošto sam deo potpisnika Apela 100 koji su dali podršku Saši Jankoviću. Primitivno i jadno, a onda i kriminalno. Vlasti govore da smo spremni za promenu i evropske integracije, ali to bi podrazumevalo najosnovnije, civilizovano ponašanje, pravo da svako bira svog predstavnika u parlamentu ili predsednika. I ne smeš ga osuđivati, kažnjavati, svetiti se. To je krajnje neevropski, primitivno i kriminalno. Jer tako osim što ga ponižavaš, direktno mu oduzimaš hleb. I to je za kaznu a ne za debatu po novinama. I mi ćemo se naći na sudu!

 

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a