Kolumna Dragana Velikića, člana Političkog saveta PSG, objavljena u nedeljniku NIN 13. juna. 

Palilula je najveća beogradska opština. Prostire se na preko 44.000 hektara od čega samo deseti deo pripada užem gradskom jezgru. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, na Paliluli živi 173.521 stanovnik. Onaj jedan na kraju sam ja. Godinu dana ranije postao sam građanin Palilule. Ali, ni posle čitave decenije na novoj adresi ne mogu da kažem da poznajem svoju opštinu.

Iako svakodnevno šetam, izvan mog dosega ostaju naselja na vojvođanskoj strani. Ne znam šta se dešava u Glogonjskom Ritu ili Besnom Foku. Gradi li se štogod u Ovči? Gde su pozicije budućih fontana i jarbola u Kovilovu, Tovilištu i Prelivu? Ima li negde mesta za gondolu, kako bi se rasteretio Pančevački most? Ko sve prebiva u šumama na levoj obali Dunava? O tome možda više zna premijerka Srbije, ekspert za šumske ljude, koji nisu samo opasnost na Kosovu, već su zaposeli i galeriju srpskog parlamenta.

Moj rejon je Tašmajdan. U jesen 2017. godine prostor na kojem se nalazila Palilulska pijaca postao je ogromno gradilište. Pijačne tezge su privremeno premeštene na trotoar pored Pete beogradske gimnazije. Tadašnji gradonačelnik Beograda, Siniša dr Mali, rekao je da će nova Palilulska pijaca biti najmodernija i jedina potpuno pokrivena pijaca u Beogradu, ali i u ovom delu Evrope. Ne znam šta dr Mali podrazumeva pod odrednicom "ovaj deo Evrope", međutim, u Budimpešti postoje četiri pokrivene pijace, sagrađene još početkom prošlog  veka.  

Sve bi bilo u redu da to novo zdanje Palilule, koje podseća na vasionski brod, nije u potpunosti zauzelo prostor bivše pijace, i tako oduzelo pogled stanarima okolnih zgrada, pretvorivši ulice u kanjone. Klaustrofobično, bez mogućnosti da se sa bilo koje pozicije sagleda neobični objekt uguran između kuća. Čitav kvart je zamračen zarad enormne kvadrature. Međutim, kvadratura i samo kvadratura, jeste na beogradskom mafijaškom gruntu glavni i jedini cilj, kako bi se ugradilo što više kontroverznih biznismena. Duga je srpska lista, ne samo ona na Kosovu.

Prema rečima bivšeg gradonačelnika Siniše dr Malog, novo zdanje Palilule imaće dva nivoa podzemnih garaža, pijacu u prizemlju, a iznad pijace će biti nivo sa restoranima, kafićima i lokalima "za prodaju suvenira i rukotvorina iz Srbije". Ne znam zašto, ali imam osećaj da "prodaja suvenira i rukotvorina iz Srbije" neće baš najbolje ići, pa eto prilike da se proširi ugostiteljska delatnost trgovinskog centra gde će najmanje mesta biti za zelenu pijacu, posebno za seljake kojima se već sada vrti u glavi od najavljenih najamnina. O reketima, koji su u Srbiji u poslednjih sedam godina postali legalni način plaćanja usluga, da i ne govorimo.  

Nisam zlurad, volim svoj grad, obraduje me svaka promena koja čini život mojih sugrađana ugodnijim, ali još uvek mi radi aplikacija zdravog razuma. I otuda bojazan da će na novoj Palilulskoj pijaci biti najmanje pijace. Naravno, sve će se realizovati na način na koji je podignuto ugostiteljsko zdanje na Pančićevom vrhu, za koje se i dalje ne zna ko ga je sagradio, i ko je vlasnik. Kao što se ni posle tri godine ne zna ko je srušio deo Hercegovačke ulice u Savamali; kao što su nepoznati detalji ugovora o koncesiji beogradskog aerodroma na 25 godina; kao što i Beograd na vodi pliva u moru nelegalnosti. Kao što se ne zna zbog čega je Srbija kilometar autoputa kroz Grdeličku klisuru platila skoro dvostruko više nego što je Severnu Makedoniju koštala gotovo ista deonica, u punom profilu autoputa, takođe u brdsko-planinskom predelu.

U čemu je tajna vladavine najgorih?

U savršeno izvedenoj okupaciji zdravog razuma. Institucije su uništene, a građani saterani u kanjone jednoumlja ogromnim dozama rijalitija i konstantnom medijskom propagandom. Nema tog mozgovlja koje ostaje imuno na kanale Pinka i naslovnice Informera, na dežurne zagađivače u Parlamentu, na nesuvisle govore Predsednika.      

Oduzeti vidik! Baš onako kako je to učinjeno na Palilulskoj pijaci.

A onda je i Kosovo deo takozvane države Srbije.