Prenaglašeno kićenje Beograda mesecima pred novogodišnje praznike, kulminiralo je postavljanjem džinovske jelke na početku Knez Mihajlove ulice. Ukusi su podeljeni o tome kako je grad ukrašen, i još su stari latini tvrdili da o njima ne treba diskutovati. Ipak, čini se da je bilo više naših sugrađana koji su smatrali da je novogodišnji dekor dobrano zakoračio u kič. Plastično novogodišnje drvo sa plastičnim kuglama i plastičnim mašnama, nije moglo da popravi ovaj utisak. Uopšte sa pripremom Beograda za doček Nove godine, sve je od samog početka išlo u ne dobrom smeru. Od preranog kićenja „kad mu vreme nije“, preskupog ukrašavanja čija je netransparentno plaćena cena mnogostruko veća od ukrašavanja od pre samo nekoliko godina, pa, eto, do navedene plastične jelke na početku Knez Mihajlove ulice.

 

U javnost je zatim procurela vest da je gradska uprava rečenu jelku platila zapanjujućih 80 i nešto hiljada evra! I odmah su se napravila poređenja: slične jelke u Rimu, Njujorku ili Londonu, em su bile veće em su bile daleko jeftinije i pri tom, prave, novogodišnje! Pojavila se i vest dokumentovana slikom i brojevima, da se na internetu takva identična plastična jelka, može naručiti po ceni koja je desetak puta manja od cene beogradske jelke!  Dakle, scenario sasvim sličan kao i kod fontane na Slaviji – i za vodoskok na Slaviji ima sijaset ponuda po cenama vrtoglavo nižim od onog što je Beograd platio za svoju otuđenu fontanu. Ne treba biti previše mudar  da bi se shvatilo da u „slučaju jelka“ mnogo toga nije regularno i da ima ozbiljnih indicija na korupciju, ugrađivanje ili neku tome sličnu nezakonitu radnju. Ova afera se razlikuje jedino po tome što je tako jasno vidljiva i ostavlja baš bljutav ukus u ustima... „pa,bre, zar i na jelkama...“, pita se običan građanin.

 

Kako ovu gradsku vlast prate preskupe afere, koje su baš kod ovogodišnje svečarske rasvete eskalirale do nesluđenih razmera, valjalo je reagovati i spasiti šta se spasiti da. U protivnom, bes građana može preći kontrolisanu granicu pokornih, uplašenih, ćutećih glasača. Zato gradonačelnik S. Mali žurno prvo objavljuje, pretvarajući se ljut i neobavešten, da će ugovor o kupovini jelke odmah raskinuti (lično!) i da će, naravno ako ima ikakvih elemenata zloupotrebe, neko odgovarati za to. Nekoliko sati iza toga, stiže još jedna jednako neverovatna vest. Firma koja je trebalo da postavi jelku i koja je kitila ceo Beograd, pristaje na raskid ugovora, ne buni se i šta više – jelku će postaviti sasvim besplatno kao poklon beograđanima. Ovim bi trebalo da „slučaj jelka“ bude zatvoren.

 

Napravimo malo analizu celog ovog događaja bogatog tako očiglednim malverzacijama. Prvo, nije moguće da se nije znala vrednost jelke, kako gradonačelnik Mali tvrdi. Cena je sastavni deo ugovora i do cene se došlo pregovorima u kojima, sada je to jasno, jeste dominirala usmena stavka poznata kao „šta je tu moje“, i tako je, da bi svi dobili svoj deo, cena jelke dostigla vrtoglavu visinu. Drugo, niko razuman ne veruje da će se „slučaj ispitati i da će odgovorni biti pozvani na odgovornost“. To se do sada nikada nije desilo ni za mnogo veće iznose, nikakve su šanse da će ovo biti presedan. Treće, neverovatno je da firma koja je isporučila ne tako malu vrednost od preko 80.000 evra olako i gotovo veselo pristane na raskid ugovora! Zašto bi to neko uradio ako ima valjan, ispravan, proverljiv i u svemu korektan ugovor čijim raskidom gubi? Pristanak na raskid neodoljivo liči na dogovor među drugarima koji bi se sveo na uličarski rečnik „E, brate odustaj, provalili su nas“. Četvrto, i ne samo da isporučilac odustaje od ugovora već će navedenu robu isporučiti potpuno besplatno,  tek tako! Ovo je možda i najneverovatnij deo „slučaja jelka“! Čemu onda ugovor sa početka ove priče, zar se nije moglo već na samom startu dogovriti da jelka bude poklon, recimo, zarad preskupo plaćenog uličnog osvetljenja? Reklo bi se – comedia e finita. Iako se ovde radi o tragikomediji i kao dan jasnom primeru pljačke, ugrađivanja, nedomaćinskog i  bahatog poslovanja.

 

Autor: Dr Miroslav Kopečni