Intervju - Saša Janković predsednik Pokreta slobodnih građana
Nedeljnik - 6. septembar 2018. 
Piše: Nenad Čaluković


Mnoge je zaintrigirao naziv vašeg Građanskog bloka zbog te odrednice 381. Znamo da je to međunarodni pozivni broj za Srbiju, ali šta ste sa njim želeli da poručite građanima Srbije, a šta recimo dijaspori, Evropi ili svetu?

SJ: Svako naš naziv vidi svojim očima. Nekome, kao eto Vama, učinilo se da je to pozivni broj, nekome opet da je to Srbija ali bez Kosova, neko vidi digitalnu budućnost, neko ništa. Numerologija kaže da je broj tri broj radosti i kreativnosti, da broj osam nosi stvaralačko načelo, a da je broj jedan broj uspeha. Stvaralaštvo, radost, uspeh - nije loše? Ali, šta god da je, tek će rad ispuniti taj broj značenjem. I kad se bude reklo, 381, znaće se da je to sloboda i pravda, modernost i napredak, Srbija na Zapadu. Ponajpre, Srbija na Zapadu.

Izašli ste s programom GB 381, ali šta će biti vaše ključne smernice delovanja? Hoće li se zasnivati na performansima ispred vrata predsednika Srbije, ili možemo da očekujemo još neke konkretnije aktivnosti?

SJ: Ne znam da li ste pročitali naš program jer programi mnoge smaraju. Ali, kako ćemo znati šta ćemo i kud ćemo ako nema programa? Najkraće moguće: naš program nema za cilj da promeni samo Vučića, već i tok istorije Srbije koji niže neuspehe; hoće da skloni onu tromu, mutnu, zaostalu Srbiju koja je sebi dopustila najgore, a da se toga ne stidi. Nismo mi osuđeni da budemo na dnu Evrope, ali smo odgovorni što smo izabrali da to budemo. U poslednjih sto godina imali smo četiri diktature, i kratke periode priprema za njih. Mi, GB 381, ljudima nudimo da u svom veku iskušamo život u građanskoj Srbiji: jer, sve smo dosad probali samo nju nismo.

Ne morate ni da me pitate, kazaću krajnje otvoreno: to znači otklon od Rusije i posle dva veka kolebanja neopozivi ulazak u zapadni svet. Nama trebaju ruski klasici, a ne ruski imperijalizam, uvijen u slovenstvo i pravoslavlje. Dalje, to znači odbacivanje opsesije teritorijama, da nikad više ona ne bude osnov državne politike, i to, najzad, znači stavljanje čoveka i njegove sreće u prvi plan. Kad je ovo neko spomenuo poslednji put ovde u Srbiji? Mislim na političke činioce. Ko? Niko.

Performansi? Vi imate pravo na svaku reč, ali dopustite i meni da uzvratim: to je užasno uvredljivo. Mi postavljamo pitanja pred sedištem šefa države čoveku koji je prisvojio to mesto, dok se on od pitanja brani gardom koju čini kombinovana jedinica regularne policije i paravojnih snaga u kojima su prononsirani fašisti i osuđeni zločinci. Od prostora ispred Predsedništva hoće da napravi Žutu gredu. I vi to zovete performans? U redu. Posle lako ide ono podsmevanje, i priča o klovnovima. Tako je kad se ološ i kukavice podsmevaju odvažnima. Tako je Milan Panić oteran "kao klovn", a izvikan je za šefa namesto njega, skoro plebiscitarno, čovek koji nas je uveo u sve ratove, i ostavio nam pride svoje učenike, da danas nastave njegov mračni posao zatiranja jednog naroda. Koliko puta treba da ponovimo tu lekciju?

Kosovo je trenutno centralna državna tema. Vaš stav o Kosovu, mora se priznati, deluje hrabro, pošto podrazumeva i integraciju Kosova u sve međunarodne organizacije, pa i UN, bez formalnog priznanja nezavisnosti s naše strane. Imajući u vidu stavove ostalih političkih organizacija - bez obzira na to da li su u vlasti ili opoziciji - o modelu rešavanja kosovskog pitanja, vaše stanovište izgleda pomalo jeretički, zbog čega ste, uostalom, bili na tapetu pojedinih medija i oponenata. Kakav kosovski epilog očekujete?

SJ: Hvala na hrabrosti da kažete da smo hrabri - što kažemo nešto što je notorno. Pominjete samo stolicu u UN, a ja vam kažem da je naša kosovska agenda po Prištinu teža sto puta od one koju navodno pregovara Vučić. On zapravo ništa ni ne pregovara, i fijasko sa "razgraničenjima" kraj je njegove kosovske politike. Pala mu je evropska, pala je i ova, i sad stvarno nema više šta da kaže. U agoniji, dok forsira Gazimestan 2, predstavlja da je Kosovo Mesec, te da će on, kao Nil Armstrong, nogom stupiti gde još srpska noga stupila nije. I nije vam TO performans za svadbe i sahrane, to vam je ta ozbiljna politika koju ja ne razumem? A tek se zabrinem kad čujem neke koji ga kritikuju pominjući svoje crvene linije, preambule, rezoluciju 1244, Kineze i Ruse. Prosto da se čovek zapita, u kojem vremenu živimo slušajući tu avetinjsku melodiju.  

S kim još planirate da se udružite? Zašto ste odustali od savezništva sa Borisom Tadićem? Zašto niste zvali "Ne da(vi)mo Beograd"? I koliko ste blizu partnerstva sa Dosta je bilo ili Sašom Radulovićem?

SJ: Rukovodstvo DJB sada su korektni ljudi, sa sličnim krajnjim ciljevima, ali različitim viđenjima kako da dođemo do njih. Oni su oni, a mi smo mi. Radulovića ne komentarišem. Ni Tadića. Nismo nigde i nikad kretali zajedno, sem u tekstovima novinara na zadatku, da bi bilo ko imao od čega da odustane. Ne idemo s njim (niti on s nama, kako hoćete) prosto jer ne idemo. Ne davimo Beograd: to nije grupa maloletnika da im ja trebam kao staratelj i zovem ih na čas. Ja te ambicije nemam. Oni su samosvesna, vrlo samostalna grupa ljudi i ako procene da bismo mogli nešto zajedno da radimo, oni će to reći. Naš progam kaže da su vrata otvorena svakome ko prihvata viziju koju ste malopre čuli, i koja je vrlo zahtevna.

Kad u programu navedete da ćete sarađivati sa drugim opozicionim snagama radi demokratske smene režima, bez odstupanja od naših vrednosti - šta to znači? U kom trenutku i na kojim temama počinje ta saradnja? I ima li te saradnje sa Savezom za Srbiju, ili ste s Đilasom i Jeremićem prekinuli svaki vid komunikacije zbog Dveri?

SJ:  Zašto bih sa bilo kim prekinuo komunikaciju zbog Dveri? To što vidimo Srbiju na različitim stranama sveta, nije razlog da ne komuniciramo. Ne komuniciram sa prevarantima, prodanim dušama, neljudima. A savez je skup uspešnih ljudi. Vrlo često, i odgovorno, razmišljam o tome šta je to što nas može zbližiti. Većinu njih sam upoznao davno, ali ponekad shvatim da ih ipak nedovoljno poznajem. Svaki dan neko od njih pošalje političku poruku kojom se sve više udaljuju od tačke na kojoj mi stojimo. Suprotnost GB381 je: Kosovo: Miloševićeva politika. Region: Šešeljeva. Evropa: Vučelićeva. Omladina: Arkanov stil. Ekonomija: Kardelj. Mediji: Portal Standard. Što Savez bude dalje od toga, biće bliže nama. Najvažnije je da niko od njih ne zaliči na Vučića. To što su se neki ljudi iz Saveza našli zajedno na groblju sa Vučićem – na sahrani zajedničkom prijatelju – nije odlučno. Susreti na groblju pripadaju onom svetu. Ja želim da gradimo ovaj, drugačiji.

Uostalom, na koji način vi vidite da opozicija može da ubrza Vučićev kraj?

SJ: Opozicija je sad prezrena kao pas. Ušao sam u politiku ne na vlast, već u opoziciju, svesno, baš u ovom teškom vremenu. Režim ga takvim održava, ali i oni koji tobože nisu režim. Mediji su posebna priča. Narodu se podmuklo šalje slika – svi su isti. Verujem, međutim, da će građanska Srbija osetiti svoj trenutak, da će se probuditi iz rezignacije i letargije, i da će isprednjačiti. To je i njena istorijska odgovornost. Ne sme Srbija više nikad biti takva da je se stidimo, vezanih ruku, u dužničkom ropstvu, duše prodane đavolu. Srbija će biti ili građanska, ili ovakva kakva je sad.

Poznato je šta se desilo s ljudima koji su vas svojevremeno podržavali i pristupili PSG, a onda ga napustili. Kakve ste vi pouke izvukli iz te predsedničke trke, a potom i sa beogradskih izbora? I koje greške sigurno nećete ponoviti?

SJ: Ah, da, uvek isto poslednje pitanje, ta kofa prljave vode za kraj... I opet ću reći isto: u Pokret se slobodno ulazi, iz Pokreta se slobodno izlazi. Ali ima nešto interesantno u vezi sa onima koji su otišli: otišli su a nikako da odu. Nikako da zaborave Pokret. Jedan glumac, elokventan do zla boga i moralna gromada, sačekuje me na svakom ćošku i čim vidi priliku sručuje na mene svoju gomilu talenta. Kada je počeo, dobio je emitovanje svog rediteljskog prvenca na režimskoj nacionalnoj tv frekvenciji. Pauza, novi napor – eto mu i serije. Sa srećom mu bilo, ja nisam deo stada. Ovo nije mesto ni vreme za pozere. Evo nas u PSG i GB 381 živih i zdravih, nikad ornijih za veliki posao. Veliki posao? Slušajte, reći ću vam ovo potpuno svestan svojih reči: mi nismo došli da menjamo Vučića, već budućnost, da ne liči na prošlost. Pretenciozno? Uzmite kako hoćete, ali veliki smo koliko su nam ideje hrabre i velike.