Intervju Zorana Hamovića, člana Predsedništva Pokreta slobodnih građana za nedeljnik Novi Magazin objavljen 31. oktobra. 
Novinarka: Jelka Jovanović

Izdavačka kuća Clio, koju je osnovao i vodi Zoran Hamović, našla se na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu u najužem krugu za priznanje Izdavač godine, koje je otišlo Laguni. Osim obilja interesantnih naslova, mahom stranih autora iz različitih oblasti, Hamović je izazvao pažnju dela javnosti osudom organizatora da ponovo Velikoj Srbiji i Vojislavu Šešelju daju jedno od centralnih izložbenih mesta, a još više činjenicom da su na školski dan nastavnici blagonaklono gledali dok se deca fotografišu s haškim osuđenikom. U narednim redovima Hamović, koji je i politički aktivan kao član Predsedništva i predsednik Političkog saveta Pokreta slobodnih građana, razjašnjava neke nedoumice, ali prvo za čitaoce Novog magazina sumira utiske Sajma: “Da iskoristim izraz kojim su se služili političari sedamdesetih, utisci su povoljni. Sajam knjiga je i dalje jedva velika i važna manifestacija, ali ono što i ova godina donosi kao pitanje, jeste da li je to kulturna manifestacija ili diskont knjiga? To nije veštačko pitanje koje postavljamo bez razloga. Ako dopustimo diskont, nećemo imati jednu vrstu ključa ili kvalifikacije za razumevanje dugog sveta koji neminovno moramo da stvaramo. Knjigu možemo da kupimo na svakom mestu, ali ona tu nema dignitet, dostojanstvo koje joj pripada, ne samo knjizi već onima koji su je stvarali i onima koji su imali ideju zbog čega ta knjiga nastaje...”

*I oni kojima je namenjena?

Tako je. Knjiga je prestala da bude simbol učenosti, prestala je da znači nešto drugo osim podmetača za finansijske snove. Ljudi su dobili podršku za mišljenje da su pisci agregati jedne ekonomske mašine, da su neko ko za 15 minuta treba da postane slavan, da bude bogat i ima jednu vrstu verifikacije, da knjiga bude portfolio njihovog uspeha. U toj knjizi nema sadržaja, to je odraz slike koju proizvodi tabloidna stvarnost, odnosno tabloidna stvarnost je posledica, a uzrok je odustajanje od vrednosti i nametanje ideja koje mladi sada imaju – da je dovoljno biti živ, prisutan, pokazati neki deo tela ili se posvađati, biti arogantan i da će to izazvati veliku medijsku pažnju, biće slavni. To se sugeriše. Da li slučajno? Ne!

*Naredni sajam će, prema najavama, trajati devet dana i imaće veći marketinški deo nego sada.

Produžavanje Sajma ima logiku koja može biti opravdana, da se zahvate dva vikenda, mada je predugo trajanje manifestacije zamorno i za organizatore i za posetioce. Oni koji treba da dođu na Sajam doći će svakako, sa ta dva dana nećemo im ništa dodatno učiniti, ali moram da pitam da li će to nas izlagače koštati više? Jer, ako je ispod žita provučena ideja da se što više naplate troškovi, onda to nije opravdano. A ako se dužina opravdava time što ćemo imati više kriminalaca koji su napisali knjige, to nema smisla. Moram da naglasim da je ove godine najviše pažnje pobrala incidentna situacija u kojoj se hvali žena koja se bavila kriminalom!

*Imali smo još incidenata, jedan ste potencirali zbog štanda Velike Srbije, a drugi je iniciralo Ministarstvo odbrane predstavljanjem haških optuženika. Da li je to sve sa iste matrice?

Može tako da se tumači, mada su to po svom kvalitetu posebni slučajevi. Ali, dogodilo se da najviše medijske pažnje privlači to jer samo incident, skandal, stvara i umerava interesovanje javnosti, a najgore je što usmerava pažnju najmlađih. Meni je bilo najteže da gledam decu u pratnji roditelja i nastavnika koji ne osporavaju “besplatno fotografisanje za mlade četnike” već to sa osmehom odobravaju. Mi možemo osporavati znanja tih nastavnika i način na koji su tu došli, ali to je druga priča, međutim, nadležni u kulturi i obrazovanju to iz godine u godinu bez glasa tolerišu. Ne treba te izlagače ukloniti sa Sajma, ja prvi to ne bih dopustio, oni imaju pravo da govore, ali ovde su u pozicioniranju pobrkani lončići, oni imaju svoje mesto i tamo treba da budu. To znate i vi kad radite naslovnu stranu. Na Sajmu su podsticana ta tri štanda, a na vredne enciklopedije i izdanja za decu nije fokusirana pažnja.

*Još jedno sajamsko pitanje – Clio i Arhipelag Gojka Božovića bili su u najužem izboru za izdavača godine. Šta vam to znači?

Mi u Cliu i Arhipelagu, kao i druge članice Profesionalnih izdavača Srbije, i dalje verujemo da je knjiga proizvod znanja i kulture i da je namenjena učenju, kulturi i razvoju društva. Mi smo angažovani izdavači, ne bismo se ponosili onim što udovoljava potrošačkoj gladi, najnižim porivima, favorizuje lične i društvene slabosti i ne bismo to uvrstili kao svoju orijentaciju. Zato mi je teško da prihvatim da se nagrađuju nosioci takvih politika u radu. Ne mogu da razlikujem naivnost od nemorala, neznanje od nečasti, ali znam da se nagradama šalje poruka da samo tako treba raditi. Mene skoro sve nagrade ove godine brinu, ne sve, neke su zaslužene, ali većina su politički suveniri, neko je izvršavao nalog sa strane, mada smo mislili da je taj staljinistički princip za nama davno ostao. Veličina gluposti danas je ogromna, nije više samo politička glupost, to je diverzija društvenog razvoja, potonuće koje mnogo košta. Na Sajmu je simbolički označeno, ali prostire se u pozorištu, likovnoj umetnosti, na važna mesta su dovedeni ljudi koji nemaju pojma sa umetnošću, znaju samo kolika je snaga računa.

Umetnost se rađa i umire na drugom mestu.

*Vi ste i politički aktivni u Pokretu slobodnih građana, šta PSG želi i zbog čega ste tu?

Odgovor je sadržan u imenu Pokreta, a politički sam se angažovao da ostanem čista obraza. Živeti u ovom vremenu i doživljavati manje ili više suptilna poniženja traži od čoveka da se sa istomišljenicima nađe na putu društvenog ozdravljenja. To može da zvuči pretenciozno, ali govorim pre svega iz individualne pozicije. Pokret je moderna organizacija koja ima želju da društvo menja na nivou pojedinaca; pored toga, mi smo u trenutku najvećeg društvenog udaljavanja od demokratskog puta, ne samo puta u EU, društva uređenih zajednica, u konfuziji smo i bez mogućnosti da sebe valjano vodimo.

Donošenje odluka je jedna stvar, a njihovo ostvarenje drugo i ogromna je odgovornost za to. Ja ne mogu da kažem da je naša organizacija u ovom trenutku spremna na sve, zato smo još pokret, nismo partija, imamo aktivistički pristup politici, označavamo javno probleme s kojima se suočavamo kao društvo i ukazujemo na ono što čine oni koji su na vlasti, pokušavamo da sprečimo štetu. To je i priprema da jednom znanjem, sposobnošću, veštinama rešavamo društvene probleme. Sada to ne možemo i bilo bi neozbiljno da ponavljamo greške onih koje sada kritikujemo.

*Sve to sa incidentnim ponašanjem vašeg predsednika?

Ta vrsta govora ponekad ima plemenite ne samo namere nego i posledice, kao kad vas injekcija zaboli, ali leči. Kad on govori jezikom koji druga strana jedino razume, u problemu su samo ljudi koji žive u drugačijem ambijentu, sa drugačijim razumevanjem javnog dijaloga. I oni jesu u pravu i imaju pravo da traže takvo ponašanje, ali u ovom trenutku ne može se uvek govoriti finim jezikom, da vas razume neko ko takav jezik ne zna – morate mu se obraćati na tom “stranom” jeziku koji razume.

Ja niti branim niti napadam predsednika Pokreta, samo označavam kako mislim i razumem i ne može se baš reći da greši u stvarima o kojima govori. Ali to ne znači da je to jezik kojim će se trajno služiti.