Na jednoj strani je turbo folk legenda, optužena i osuđena za nasilje u porodici, na drugoj neki anonimni mladi ljudi, "optuženi" zbog svoje izuzetnosti, osuđeni na migraciju ili doživotno sputavanje potencijala od strane autoritarnih mediokriteta, lažnih doktora i šofera koji ovu državu vode pravo nikuda.

 

"Puna beogradska kasa" je počela da preliva. Imajući u vidu da je građanima obezbeđeno sve što je potrebno za normalno funkcionisanje, ostalo je pitanje na koji način potrošiti 50.000 evra čistog viška. Sa jedne strane imamo estradnog izvođača čija umetnost nema cenu, ali je on svoju izvedbu, za ljubav Beograđanima, procenio na svega 50.000 evra. S druge strane, poznato je da grad Beograd stipendira najbolje studente sa približno 1.000 evra godišnje. Tom računicom, višak bi moglo da podeli još 50 sjajnih studenata. Na prvi pogled hamletovska dilema. Međutim, pitanje kome dati novac ima jednostavan odgovor i nakon ovih poređenja će se sam od sebe nametnuti. Na jednoj strani je turbo folk legenda, optužena i osuđena za nasilje u porodici, na drugoj neki anonimni mladi ljudi, "optuženi" zbog svoje izuzetnosti, osuđeni na migraciju ili doživotno sputavanje potencijala od strane autoritarnih mediokriteta, lažnih doktora i šofera koji ovu državu vode pravo nikuda. Kao što vidite, odgovor je jednostavan - Aci Lukasu!


Verovatno već nazirete sarkazam u ovim redovima, ali verujte, niste u pravu. Izbor je itekako logičan! Da li će mladi studenti zabavljati desetine hiljada bugarskih turista i skoro pa odomaćenih Slovenaca? Neće. Hoće li biti zvezde i podići gledanost rijaliti programa? Neće. Hoće li njihovi razvodi i svađe podizati tiraž i prodavati "Informer" i novine? Neće.


Ipak, da ne bismo zašli u potpunu tabloidizaciju, poslužićemo se ozbiljnijim argumentima koji dokazuju ne samo ispravnost ovog izbora, već i nužnu potrebu da se lišimo studenata u potpunosti!


Da li studenti koji su posvećeni nauci doprinose BDP-u? Ne.

 

Da li studenti, kasnije diplomci bez posla doprinose smanjenju stope nezaposlenosti? Ne. Osim ako ne žele da rade za( istorijskih) 250 evra.


Da li studenti migranti mogu da šalju novac svojim roditeljima? Mogu.

 

Da li time "popravljaju" platni bilans sa inostranstvom, pa predsednik ima čime da se pohvali? Popravljaju.

 

Mogu li takvi, izuzetni i prognani, da glasaju protiv najboljeg predsednika u novijoj istoriji i gradonačelnika koji je uradio više nego Branko Pešić? Ne mogu.


Objektivno posmatrano, trenutno su apsolutno nepotrebni, čak štetni. Koštaju, bune se, glasaju protiv predsednika, stalno nas podsećaju kako "nije moralno" da posao dobije nečiji blizak rođak, a ne neki anonimus koji je samo završio fakultet sa prosekom 10,00. Stalno zanovetaju nekim pitanjima "ko će da nas leči u budućnosti, ko će da nas uči u budućnosti..." . Nek nas puste da budemo Happy dok kroz Pink naočare posmatramo i proživljavamo najprosperitetnije godine u našoj istoriji.


A budućnost? Budućnost nije briga na koju se obaziremo...

 

Autor: Pavle Grbović, sekretar Izvršnog odbora PSG

 


Izvori:

Tekst je objavljen u drugom izdanju Glasnika slobodnih građana.