Intervju Natana Albaharija, internacionalnog sekretara PSG za dnevni list Danas, objavljen 14. novembra.

Novinar: M. Stojanović

 

Pokret slobodnih građana će svakako učestvovati u narednoj rundi dijaloga koji se vodi u Skupštini Srbije o unapređenju izbornih uslova, s obzirom da smo inicirali taj dijalog.

Bilo bi neodgovorno sa naše strane da ne učestvujemo, to i nije tema u našem slučaju. Imajući u vidu dosadašnje iskustvo ne očekujemo previše, ali to nas ne sprečava da iskoristimo svaki milimetar prostora i svaki promil šanse da se izborimo za fer uslove.

Naš je stav da ako proglašavamo bojkot, to onda radimo nakon što znamo da smo pokušali sve ostalo, kaže u razgovoru za Danas Natan Albahari, internacionalni sekretar PSG-a, koji predstavlja navedenu stranku u međustranačkom dijalogu pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta.

* Kako ocenjujete dosadašnje razgovore vlasti i opozicije, vođene na FPN-u i u parlamentu? Da li je ostvaren bilo kakav pomak?

– Sem tih sporednih i neobavezujućih zaključaka predstavljenih na FPN-u, u pogledu ključnih tema nije urađeno ništa. A ključne teme za PSG su otvaranje RTS-a i RTV-a, što podrazumeva objektivni informativni program, kao i jednaku zastupljenost vlasti i opozicije u ozbiljno i odgovorno vođenim debatnim emisijama, izmenu sastava REM-a, zabranu funkcionerske kampanje, zloupotrebi javnih resursa i zastrašivanja birača, što je postalo deo uobičajene predizborne prakse vladajuće stranke.

* PSG je krajem avgusta poslao otvoreno pismo tadašnjem izvestiocu EP za Srbiju Dejvidu Mekalisteru, u kojem ga je pozvao da organizuje dijalog „pod patronatom“ EU. Kako komentarišete oštre reakcije dela opozicije na takav potez PSG-a, kao i činjenicu da je Mekalister potom poslao pismo predsednici Skupštine Maji Gojković, a ne PSG-u, sa ponudom za posredovanje u tom procesu?

– Kao organizaciji koja baštini evropske vrednosti nama je drago što EU učestvuje u ovom procesu. S druge strane, ne dele sve opozicione stranke te vrednosti i zbog toga nisu podržale taj potez. Takođe imam utisak da je jednom delu opozicije bilo krivo što nisu i sami oni povukli taj potez, ali to je nešto što doprinosi svima nama. Što se tiče drugog dela pitanja, EU mora da prati protokol, a Žan Mone format dijaloga predviđa dijalog između dve institucije – evropskog parlamenta i skupštine Srbije. Protokolarnim stvarima ne treba pridavati preveliki značaj. Bitna je suština, a ne forma.

* PSG još nije odlučio da li će učestvovati na predstojećim izborima. Smatrate li da postoji dovoljno vremena i volje da se opozicija izbori za fer uslove?

– Vremena je ostalo jako malo, ali nije nemoguće ako bude postojala iskrena politička volja. Ta volja postoji sa naše strane, ali nismo sigurni da postoji i sa strane vlasti. No, hajde da damo šansu predstojećem dijalogu, koji se i onako približava kraju i nećemo dugo čekati ishod.

* Kako komentarišete poruke predstavnika EU i SAD da se nadaju da će opozicija u Srbiji odustati od bojkota izbora?

– Moramo da razumemo da je u ovim zemljama, sa razvijenom demokratijom, koncept bojkota strani pojam. Oni ne razumeju stav bojkota u Srbiji, tim pre što se opozicija u većim autokratijama nego što je Srbija izborila za važne pobede, poput primera ove godine u Budimpešti i Istanbulu, pa čak i u Rusiji na lokalnim izvorima. Samim tim, oni su uvereni da bi izlazak na izbore dugoročno ojačao opoziciju i stvorio vidljivu alternativu ovoj vlasti.

* Da li, prema Vašem mišljenju, Srbija ima ikakve šanse da postane članica EU 2025. godine, s obzirom na neizvesnosti oko daljeg širenja Unije?

– Mislim da je ovde bitnije pitati zašto Srbija nije uspela, ili nije želela, da sprovede neophodne reforme proteklih 20 godina kako bismo bili na pragu ulaska u Uniju. Ne zaboravite da je zemljama istočne Evrope bilo potrebno 10 godina, a Hrvatskoj oko 13 da završe ceo proces reformi i postanu punopravne članice. Uveren sam da bismo mi sada bili u fazi ratifikovanja članstva da su prethodne i sadašnje vlasti uložile dovoljno napora da uspostave funkcionisanje vladavine prava – depolitizacija sudova, obračun sa organizovanim kriminalom, zaštita građanskih prava, da su radile uspešno na suzbijanju korupcije i sive ekonomije, da su ponudile kompromis oko Kosova i pokazali da smo iskreni i ozbiljni partneri Evropske unije. Ali nisu to uradili, samo su pričali da to rade. Proširenje EU se dovodi u pitanje jer građani i političke partije u članicama EU ne žele više da „uvoze“ države, koje ne mogu ili ne žele da reše pitanje teritorije, sudova i osnovnih demokratskih vrednosti. Nažalost, trenutna vlast se još vise udaljila od iskrenih reformi i kao što sam nedavno pisao u objavljenom članku, ovim tempom, mi tehnički ne možemo više da stignemo da se taj proces okonča do 2025 godine.

„Populistička floskula“

* Kako gledate na balansiranje Srbije između EU i Rusije?

– Takva situacija je lepa kao populistička floskula, ali je realno neodrživa. Te dve svetske sile su u suprotnosti što se tiče vrednosti, ciljeva i strateških interesa. Svaki naš potez će zadovoljiti jednu, a razočarati drugu stranu. U nekom trenutku ćemo morati da se opredelimo. Nije ništa sporno da ova vlast izabere da želi da odustane od puta ka Evropskoj uniji, ali neka to kaže i saopšti kako bi građani i međunarodni akteri znali šta su njihovi interesi i za koje vrednosti se na državnom nivou trenutno zalažemo.