Ovo nije racionalna diktatura. Ovo je sve laž. Investicije su laž, BDP je laž, radna mesta su laž, fabrike su laž, padanje u nesvest u studiju je laž, botovi su laž. Kada sve gradite od laži i vaša moć je laž. Vlast bi se i sama urušila u međusobnoj borbi za plen, ali nama je i još jedan dan previše, smenićemo je mnogo brže.


Intervju sa Sašom Jankovićem radimo u Slankamenu u njegovoj vikendici, u trenutku kada se u Beogradu održava Parada ponosa na kojoj su ovog puta neki članovi Pokreta slobodnih građana, ali ne i njihov predsednik. Bio bi, kaže i on tamo da je učesnicima Prajda bezbednost na bilo koji način ugrožena. “No, sigurnost učesnika sada garantuju oni koji su je ranije ugrožavali. I nasilnici će slušati svoje šefove na vlasti. Mučno mi je da se šetam sa pojedincima koji pripadaju politici koja će se, kada više ne bude mogla da radi šta hoće, ponovo vratiti kamenicama.”

 

  • Zašto dopuštate da vam čak i kada je reč o ljudskim pravima, kojima ste se profesionalno bavili, mera ličnih postupaka bude vlast?

Ne vlast - mera mi je istina. Ne mogu i ne želim da prihvatim da neko kidnapuje odbornike, čupa grkljane, davi novinare, upozorava u Skupštini “Nemoj sad, Ana je tu”, i ja s njim idem podruku kao da je sve u redu, pravim selfije, baš smo kul. Išao sam nekada na gej prajd kao jedini državni funkcioner. Sa ovima mi tamo nije mesto. Sa Sinišom Malim nisam hteo da otvorim novi deo Kuće ljudskih prava, zašto bih tek sad s njim bilo šta radio. Nasilnici svakodnevno haraju, a mi treba da budemo srećni kada im gazda jednom kaže da ostanu kod kuće jer mu je, uz sva kršenja socijalnih i ekonomskih prava, krađe izbora, gušenje medija, urušavanje vladavine prava, najzgodnije da jedan dan ne tuče gejeve i time do daljeg zapušava usta svakome ko mu pomene ljudska prava. Pripadnicima LGBT populacije ništa ne zameram, za njih je svaki dan bez nasilja dobitak. Ali ja nisam deo predstave, ni na nivou prajda, ni na nivou države.

 

  • U kojoj su meri tenzije i nasilje posledica realnih političkih i društvenih odnosa, a u kojoj su kreirani i kontrolisani?

Naprednjačka vlast sve vreme gradi konflikt jer njime najbolje upravlja, manipuliše, preti i na njemu opstaje. Umesto dijaloga o različitostima oni „pobeđuju protivnike“, najčešće izmišljene. Još kao zaštitnik građana sam upozoravao na to. Išarani voz, povlačenje ambasade, sve je to stvaranje konflikta i manipulacija. Ova vlast guši obrazovanje, nauku, umetnost, a gradi kult ličnosti, jednoumlje, laž. Naučili su ključne reči iz proevropskog rečnika, našli udžbenik o demokratiji i prepisali rešenja sa kraja knjige. Sa lažnim ocenama i diplomama smeju nam se u lice. Da oni zaista iskreno žele dijalog i demokratiju, poštovanje ljudskih prava, prvi bih im pomogao.To sam i pokušao kao zaštitnik uprkos paklu kroz koji su me provlačili posle istrage o incidentu tokom gej prajda. Ali to je nemoguća misija.

 

  • Kažete da je konflikt u društvu kontrolisan. A da li je moguće da izmakne kontroli?

Lako. Zato što se svakog dana podiže lestvica, povećava doza psihičkog i fizičkog nasilja kako bi efekat straha opstao. Oni sada i međunarodnu politiku vode tabloidima, ne samo unutrašnju. Počelo je od lažnih porno snimaka hrvatske predsednice, sada svakog dana na naslovnim stranama ili mi nekom pretimo ili neko nama preti ratom. Na nedavnim protestima ispred Pinka videlo se da to može da izmakne kontroli. Posle predsedničkih izbora nisam izašao na demonstracije studenata, sada je vreme da to kažem, jer sam znao da je spreman scenario sa bacanjem Molotovljevih koktela na prodavnice, da se to fotografiše i ja u masi, da se kaže da Janković izaziva haos i time opravdava nasilje prema demonstrantima. Koji na to nisu bili spremni. I Aleksandar Vučić, podsvesno, teži scenariju u kome pali sve oko sebe, kao Neron Rim. Valjda misli da će tako ući u istoriju. Pre tri godine sam mu rekao da ću u budućnosti biti taj koji će ga spasiti da ne doživi sudbinu Čaušeska. Tako ne treba da završi niko, na takvim osnovama se budućnost teško gradi.

 

  • Kako vam je odgovorio?

Ćutao je. Na kraju krajeva - pitajte ga. Ali, da, on ne razgovara sa novinarima.

 

  • A kako znate taj plan sa protesta, ko vam je to javio?

Uvek ima ljudi kojima su njihova zemlja i sugrađani preči od unapređenja, bogaćenja.

 

  • Ako su tako pošteni, iskreni i etični, kako onda rade za one koje smatraju nepoštenim?

Obični državni službenici ne treba da napuštaju službu jer država nije vlasništvo naprednjaka. Ali za one na komandnim položajima više nema opravdanja. Znam - kredit, dete, posao. Ali kada ih čuvate tako što drugim ljudima koji takođe imaju decu i kredit uzimate posao jer su radili po zakonu ili javno rekli šta misle, opravdanja više nema. Svi su dužni da ovo zaustave, ne samo opozicija. Ne tiče li se medijski mrak pre svega novinara; zar sudije i tužioci nemaju više razloga da se bore za nezavisnost pravosuđa od političara; kada će privrednici da kažu „dosta više reketiranja, šta je bre ovo“? Opozicija treba politički da kanališe procese, ali ne može da zameni celo društvo. Mnogi olako prihvataju narativ koji vlast ciljano pravi - o nesposobnosti opozicije, o bezidejnosti, manjku energije, nedostatku programa… „Kakva nam je opozicija, ovi će sto godina vladati“ Dragi moji profesori, tiču li se doktorati možda i vas? Lekari, advokati, inženjeri, gde ste, treba li rudari i oružari opet da povuku najviše? Sindikati, čemu služite ako opozicija treba i radnike da brani? Ćutanje danas nije časna opcija. A, što se opozicije tiče, koliko god vlast podsticala priču da smo loši, neuporedivo smo uporniji, otporniji, hrabriji, nego što se pod ovim nenormalnim, brutalnim okolnostima, bez pomoći, novca, infrastrukture, zaštite institucija može očekivati, a kamoli zahtevati od bilo koga.  Zamislite da ja NIN-u kažem - nemate ideja, energije, kako vam je tako mali tiraž u odnosu na Informer, a postojite tolike godine, što se ne objedinite sa drugim listovima u jednu kolonu, što ste sujetni… Odgovor bi verovatno bio - znaš li pod kolikim smo pritiskom, koliko je konkurencija nepoštena? Šta tek mislite kako je, na primer, Pokretu slobodnih građana, koji neće da uzme tiraž, već vlast!? Dakle, da, može i biće bolje, ali razmislite pre nego što bacite kamen da biste pothranili osećaj svoje objektivnosti na onog koga vlast gađa stenama.

 

  • A u tim uslovima oslanjate se na Tviter politiku?

Napisao sam nedavno ironičan tvit „izvinite što ne tvitujem, ne stižem od gostovanja na RTS“. I još ima ljudi koji ne shvataju zašto sam toliko prisutan na mreži. To mi je najveći slobodan kanal komunikacije. Idemo i po Srbiji, ali ljude je strah da se pojave na skupovima, otvoreno ih popisuju. Da li su protesti na ulici, što je letos najavljeno, zamena za nastup na medijima? Jesu, zahtevaćemo na ulici elementarnu pravdu.

 

  • Da li mislite da se bilo ko ujutru probudi sa mišlju „Baš je strašno što nema elementarne pravde u Srbiji“, moram na protest, ili se budi sa mišlju šta će spremiti deci za doručak...

Upravo to je elementarna pravda - da svako ima za doručak i za knjige za decu. Bez elementarne pravde nema ekonomije, samo krađa i laž. Imamo najniži privredni rast u Evropi, a čovek na vlasti besramno tvrdi da je najviši. Pristojni ljudi ispred TV ekrana ne mogu da pojme da neko tako brutalno laže i veruju mu. Mi smo žrtve Sokratove kletve. Pre 25 vekova Sokrat je rekao da će se kad zavlada demokratija, ako se ne nađe način da se spreči da lopovi i barabe upravo demokratskim putem dođu na vlast, uspostaviti veća tiranija od svih monarhija i autokratija zajedno. Mi u Srbiji to živimo.

 

  • Kako se to postiže bez saradnje opozicije, ako o Pokretu pričamo, deluje da jedino sa Vukom Jeremićem sarađujete?

Netačno. Sa Jeremićem razgovaram, ali ne samo sa njim. Uskoro ćemo potpisati sporazum sa više opozicionih organizacija. A to što su neki odlučili da sarađuju sa Vučićem je njihova odluka. Sami su se ispisali iz opozicije.

 

  • Govorite o DS, nikada nisu rekli da će da sarađuju sa Vučićem, već da će svoj predlog Ustava poslati na veoma mnogo adresa, uključujući sve institucije, poslaničke grupe, ambasade, pa i predsednika države. Gde je tu saradnja?

To sa DS je više puta objašnjeno. Ne znam kako ste prepoznali baš njih, ja sam više mislio na neke druge. Ljudi se menjaju, donose odluke, nekad pogrešne. Zato postavljamo stvari principijelno, dali smo 11 principa za saradnju opozicije - a niko nema tapiju da zauvek bude opozicija ili vlast. Svako može da pogreši i da se ispravi. I obrnuto. Ako ja odustanem od ovih principa, dobiću otkaz u Pokretu. Izbaciće me.

 

  • Tokom ove nedelje pojavila se informacija iz kruga oko Jeremića da se radi na dokumentu koji treba da definiše minimum fer izbornih uslova.

Da podsetim, ne definiše, jer već sve piše u zakonima koje vlast ne poštuje. U ime Pokreta već sam od nadležnog ministarstva tražio podatke o broju upisanih glasača u biračke spiskove u Beogradu pre šest meseci, pre tri meseca, na današnji dan. Imamo informacije da nekoliko stotina ljudi dnevno prijavljuje boravište i biva upisano u birački spisak. Glavni zahtev mora biti pristup nacionalnim TV frekvencijama. I kontrola izbora. Rekao sam već, za tri godine ova vlast bi se i sama urušila u međusobnoj borbi za plen, ali nama je i još jedan dan previše, smenićemo je mnogo brže.

 

  • Na čemu bazirate uverenje o tri godine?

Dobio sam prijateljski savet iz jedne ambasade da napustim zemlju na otprilike tri godine. Ali ovaj košmar trajaće mnogo kraće. Jer, ovo nije racionalna diktatura. Ovo je sve laž, investicije su laž, fabrike su laž, padanje u nesvest u studiju je laž, botovi su laž. Iskorišćavaju naivnost i dobrotu ljudi. Ali kada sve gradite od laži, vaša moć je laž. To već i deca vide i sprdaju se s tim.

 

  • Gde je stao dogovor oko kandidata za gradonačelnika, neki dan je opet Đilasovo ime bilo u opticaju?

Neću više da pričam ni o kome posebno, jer kad god nekog pomenem tom čoveku ili toj ženi će biti izručena kofa svačega na glavu. Biće mu prećeno, nuđeno mito, porodica će biti pod posebnim režimom. Sve će se znati u pravo vreme. Čudno, niko ne pita ko je kandidat vlasti. To će biti Vučić. Nikoga neće kandidovati, jer ne može da podnese da bilo ko sem njega bude u fokusu. I svojih se plaši.

 

  • Da li je saradnja sa Jeremićem za vas najprihvatljivije rešenje?

Vuk Jeremić mi je bio najozbiljniji suparnik na predsedničkim izborima (Vučić nije učestvovao na istim izborima na kojima i mi, za njega pravila nisu važila, on je imao svoje privatne izbore, svoj RIK, svoje rezultate, čudi me da nije proglasio da je pobedio sa 80 odsto glasova). Naravno da treba ujediniti opozicione glasove, ali ne samo Vukove i moje, nijedan opozicioni glas ne sme biti izgubljen. Broj kolona je tehnika, vlast ga nameće kao bitan. Ako možemo da ostvarimo bolji rezultat sa više lista koje ćemo posle izbora da udružimo, to ćemo da uradimo i unapred najavimo, da se zna. A možemo i odmah u koaliciju, ako je svako svestan svojih kvaliteta i slabosti. Mislim da u ovom momentu možemo i jedno i drugo.

 

  • Slažete li se ideološki sa Vukom Jeremićem?

Ne u potpunosti.

 

  • A ako on može da sarađuje sa Dverima, u čemu onda vi pravite razliku između njih?

Nisam ga čuo da kaže kako većina može šta god hoće da nameće manjini, niti da najavljuje kako će Crna Gora biti Srbija. Niti da apriori odbija evrointegracije. Ali među nama postoji i mnogo razlika.

 

  • U vašem su Pokretu ljudi koji po političkim stavovima, odnosu prema nacionalizmu, imaju slične stavove kao nekadašnji Beogradski krug, Građanski savez ili LDP. Imam utisak da su vam prirodniji saveznici u tom pogledu LDP i Liga, nego Vuk Jeremić?

Mislili smo da nam je LDP bliži (mada mi smatramo da u Srbiji nema uslova za liberalnu ekonomiju), ali ljudi tamo ćute dok njihov predsednik svaki dan hvali Vučića i napada opoziciju. Njihova stranka, njihova odluka.

 

  • Savez sa Ramušem Haradinajem vidite kao problematičan zbog njegove „zločeste prošlosti“? Zar kao bivši zaštitnik građana ne bi trebalo da povedete računa o institutu…

...pretpostavke nevinosti. Vidite, taj institut nismo baš poštovali ni kod Ratka Mladića, što je loše. Ali njega nismo pre hapšenja postavili za premijera, niti slali u Brisel da pregovara u ime Srbije, što je valjda dobro. Kao zemlja koja je podigla optužnicu za teške ratne zločine protiv Haradinaja, možemo i treba da razgovaramo sa vlastima u Prištini, ali sa tim čovekom - ne. Inače, Haradinaj je postao predsednik Vlade Kosova glasovima SNS, bez njih ne bi imao većinu.

 

  • A šta je trebalo Srbi da urade kao manjina?

Samo da kažu – gospodine, dok se vaše učešće u ratnim zločinima ne razjasni nećemo mi biti ti koji će da vas proizvedu u predsednika vlade sa nacionalnim imunitetom. Uostalom, to nisu svi Srbi, već jedna  stranka, SNS, koja nema tapiju na srpstvo. Šta je sa političkom organizacijom Olivera Ivanovića, jesu li oni manje Srbi, rođeni da ih kidnapuju i pale im automobile, dok su naprednjaci rođeni za ministre? Dajte, molim vas!

 

  • A da li biste podržali da Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, što je i deo poglavlja 35?

Dajte mi da vidim sporazum, ko ga piše, kako je nastao, u kom demokratskom procesu - pa ću vam reći. Da li smo videli ceo Briselski sporazum? Traži se od mene da kažem nešto o mački u džaku. Treba da normalizujemo odnose sa Kosovom, naravno. Iz istog razloga iz kog mislim da se demokratija u Srbiji ne može graditi sa antidemokratom Vučićem, ni odnose sa Kosovom ne možemo graditi preko Haradinaja. To su ljudi koji su moć, pa čak i stanove, stekli u vreme konflikta koji je odneo ogromne ljudske žrtve i dalje njime ucenjuju cele narode. Trajan mir zavisi od izgradnje vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i demokratskih vrednosti, bez zarđalih kašika, kroz dijalog društva koji gradimo na učešću različitih društvenih grupa i na vrednostima, a ne ucenama i laži. Nije dijalog to što će njih dvojica da se zatvore u prostoriju sa Federikom Mogerini i nešto potpišu, a kod kuće i jedan i drugi tabloidima seju mržnju u narodu. Tako ne ide.

 

  • U kojoj meri podrška Evropske unije vlastima u Srbiji čini da se ovde gubi vera u proces?

EU pravi istorijsku grešku. Krenula je stranputicom praveći se da ne vidi rađanje diktature, ide logikom manjeg otpora. A možda stvarno misle da mi i nismo za bolje od karikature demokratije, ali vređa to što neki od njih očekuju da sa tim mi treba da se složimo. Kad god Han, Kurc ili ko god već dođe i kaže da je fasciniran kako nam dobro ide, poverenje u EU opadne bar za jedan procenat. Ljudi ne vole da im neko vređa inteligenciju. Kratkovida je politika u kojoj povlađujete naopakom, a saveznike gurate pod led računajući da će vam oprostiti kada vam se prioriteti promene. Kada konačno shvate da što se grbo rodi, vreme ne ispravi, počeće ponovo da pomažu opoziciju i nevladine organizacije, Vučić da zbog toga histeriše i hapsi i eto nas ponovo, blago nama, na ulici. Ja bih da to izbegnemo.

 

  • Da li ste pomislili da u opoziciji ne vide dovoljno jasnu i snažnu alternativu?

Pod diktaturom, mi možda izgledamo slabi. Nemamo propagandu, stranačku scenografiju, retko putujemo, svaki dan je nova bitka. A onog momenta kada uprkos svemu pobedimo, jer niti smo slabi niti laž traje večno, svi će nam biti prijatelji, i to najstariji. To je politika. Zapadne diplomate ne mogu do kraja, logično, ni da shvate okolnosti u Srbiji, njihov koordinatni sistem je drugačiji. Kada je norveški ministar spoljnih poslova rekao da bi Ana Brnabić bila sjajan ministar u nekoj evropskoj vladi, nije živeo u svetu u kome se postaje šef vlade a da vas niko na zakonom predviđenim konsultacijama o tome i ne predloži. Dakle, dragi stranci, prvo odvedite ćelavce da vam organizuju izbore u Norveškoj, sa sve crnim džipovima i peglanim listićima; stavite Batu Gašića za šefa tajne službe, dr Stefanovića za ministra policije, a Vulina ili tetku njegove žene za ministra vojnog, pa onda slobodno i Anu Brnabić za ministra čega god hoćete, svejedno je. Od muke je posle nećete ni primetiti, kao što je ni mi ne primećujemo. Istovremeno, Aleksandar Vučić diplomatama za svaki kontakt sa Pokretom pravi neverovatne scene. Postaviću retoričko pitanje: zašto je Majkl Devenport pre isteka mandata otišao iz Srbije? Nadam se da će jednog dana napisati memoare.

 

  • Jeste li pročitali tekst Teofila Pančića u kome vas veoma oštro kritikuje zbog načina na koji ste objavili da ste tri osnivača zamenili novim osnivačima?

Pročitao sam tekst, rastužio me. Ljudski, zbog lakoće zbog koje je pomislio i objavio da Pokret tretira ljude kao potrošnu robu. Nije pogledao naš statut koji utvrđuje status „člana-osnivača“ potpuno nevezano za čin osnivanja Pokreta, već u kontekstu posebne pozicije odlučivanja. Samo se pukim slučajem desilo da je Pokret napustilo troje, a baš troje, i pre nego što je jedan otišao, dobilo status člana osnivača. Pukim slučajem. Ali nema veze, neka je objavio. Trebalo je da bolje objasnim. Koji novinar još u ovom ludilu čita statute...

 

Razgovor vodila: Danica Vučenić


Izvori: