PSG želi da gradi Srbiju kao evropsku zemlju u kojoj ljudi žive po standardima uređene države, a ne da nam neko, kao Tusk Vučiću, kaže „divno mašeš ručicama, samo nastavi da letiš“, dok u stvari gacamo po blatu, kaže Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana, upitan da komentariše pohvale evropskog zvaničnika Donalda Tuska upućene predsedniku Srbije Aleksandru Vučića.

 

U pisanim odgovorima na pitanja Danasa lider PSG je ocenio i da već godinama Srbija dobija upozoravajuće ocene u izveštajima EK o napretku, ali da je poslednji izveštaj „porazan do te mere da treba da se zove izveštaj o nazatku“.

– Tužno je na šta smo spali, da strani zvaničnik čoveka koji sedi na mestu predsednika Srbije tretira kao samoljubivo dete – povlađuje mu daleko ispod granice ukusa, samo da „dete“ ne bi imalo izgovor da odbije gorku pilulu koju je obećalo da će da popije. I onda isto to, dan kasnije u Prištini. Očigledno je urađen psihološki profil obojice velikih „vođa“ i Tusk je postupio po uputstvu za upotrebu. EU je tako pokazala šta misli o Vučiću, a šta misli o njegovoj vlasti – napisala je u Izveštaju u napretku, smatra Janković.

 

Zbog izjave da ne biste sprečavali Kosovo u demokratskom razvoju, niti njegovo članstvo u svim međunarodnim organizacijama, našli ste se na vladinih tabloida. Po Vašem mišljenju, kako bi se moglo doći do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine?

– Ne samo provladinih tabloida već i profesionalnih „patriota“ i oportunista u opoziciji i poziciji. Ali najviše ljudi uključujući i ljude s Kosova koje znam reklo je, ali ne javno – kazao si ono što svi mislimo. Pošto pitate, ponoviću, svestan da će to izazvati novi talas napada: pre svega, ni do jednog društveno prihvatljivog i održivog rešenja ne može se doći u diktaturi, samo u demokratiji. PSG ne želi da učestvuje u predstavi Vučića i Haradinaja kako rešavaju problem, dok u stvari prave dublji, kojim prete. Ali u uslovima demokratije koje pobedom nad SNS treba što pre da stvorimo, PSG bi da Srbija preuzme inicijativu, umesto što čeka tuđu presudu s glavom na panju. Građanima bi izneli činjenice i argumente koje većina nikad nije čula jer naše vlasti, po balkanskom pravilu, prezentuju samo jednostranu istinu. Cela istina pokazuje da je, posle svega što se desilo, potpuno nerealno da Kosovo sada privolimo ili prisilimo da stvarno bude deo Srbije. Zato se PSG okreće zaštiti interesa konkretnih ljudi, a ne apstrakcijama. A u interesu svih – i Srba i Albanaca je da se na Kosovu što bolje živi. Ukoliko mi ponudimo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama poput Interpola, to će valjda poboljšati borbu protiv kriminala, dakle život ljudi.

 

Koji modalitet predlažete?

– Ako predložimo da se dogovorimo i o ulasku u UN, slično modelu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i Ukrajine ili Belorusije, dakle bez priznanja nezavisnosti s naše strane, ali sa svim pravima koje iz članstva proizilaze i kažemo da o pitanju formalne nezavisnosti s naše strane eventualno možemo ponovo da pričamo za 30 godina, a u međuvremenu razvijamo demokratiju, privredu i dobar život, ne kočimo jedni druge, već sarađujemo; i ako ponudimo to pod uslovom da Srbima obezbede sva ljudska prava (uključujući i imovinska, naravno), te teritorijalnu i personalnu autonomiju, da manastiri po principu eksteritorijalnosti ostaju srpski jer su kolevka naše države i duhovnosti, a Albancima ne znače ništa, da imovina Republike Srbije ostane naša jer je vlasništvo – vlasništvo i posao – posao… šta bi time izgubili što već nismo? Mogli bi, mislimo u PSG, samo da dobijemo, svi ljudi koji žive na ovom prostoru, zar ne?

 

Da li vas pogađaju optužbe na društvenim mrežama, da zbog liderskih sujeta nanosite štetu opoziciji? Postoji li mogućnost da se do nekih narednih parlamentarnih izbora uklone prepreke i postigne dogovor?

– Vi ne morate misliti da sam „ničim izazvanim“ pozivanjem Dragana Đilasa da se vrati u politiku i „prepuštanjem mesta lidera opozicije“ uz „temeljno političko samoubistvo“, kako su to politički komentatori upravo vašeg lista ocenili, već jednom dokazao da nisam rukovođen sujetom. Ne morate se sećati ni mitinga u Beogradu koje smo organizovali i na njih ravnopravno zvali celu opoziciju, koja se slučajno pojavila u belim košuljama pa je baš onima koji danas zagovaraju jedinstvo naše pozdravljanje strašno zasmetalo; možda su izbledele slike inicijative PSG da vlast zove OEBS da posmatra beogradske izbore koje smo nudili svim opozicionim strankama da potpišu. Ne morate se sećati ni dogovora o strateškoj saradnji koji smo postigli sa Narodnom strankom pre stvaranja šire koalicije za beogradske izbore. Ali i ako sve to nije dovoljno – PSG je konačno dokazao da smo za dogovor opozicije – pisanim predlogom dogovora za nastavak, učvršćivanje i proširivanje saradnje koji smo pre skoro mesec dana dostavili svim partnerima sa beogradskih izbora, ali ga nismo pustili u javnost računajući da je bolje da o njemu pričamo za stolom, a ne preko medija…

 

Šta se sa vašim predlogom desilo?

– Nažalost, s jedne od strana izričito nije bilo spremnosti da se taj predlog, niti bilo koji drugi, a bilo ih je još, uopšte uzme u razmatranje. Insistiranje samo na svom predlogu, bez mogućnosti razgovora o njemu, a uz ogroman pritisak određenih medija i novinara da ga prihvatimo, ne olakšava dogovor, naprotiv. Šapić je, na primer, ideju ujedinjenja više puta i pre i posle izbora glatko odbio, kao i Ne davimo Beograd i njima niko to nije zamerio – zamera se samo nama. PSG smatra da cela opozicija može i treba da sarađuje na stvarima kao što su izborni uslovi, ili konkretne životne situacije kao što su voda u Zrenjaninu ili aerodrom u Nišu. Ali nemoguće nam je da se sa Dverima, DSS-om i drugima sa kojima imamo ogromne političke razlike, ujedinimo u jednu političku organizaciju koju osnivaju ljudi, a ne organizacije, koja ima skupštinu članova, predsedništvo, rotirajućeg predsednika, politički savet, menadžera i šefa operative, jedan račun i firmu. Članovi PSG koji su u Pokret ušli ne samo što znaju protiv čega su, već i za šta jesu i ne žele da, bez ikakve uvrede, budu članovi političke organizacije čiji je predsednik Boško Obradović ili neki drugi ljudi, ni na tri meseca, a kamoli na duže, kad izbori nisu ni na vidiku. Možemo po određenim pitanjima da sarađujemo sa Dverima, možemo i sa Sindikatom Sloga, Levicom Srbije i drugima, ali jednostavno ne možemo i ne treba da se ujedinimo u jednu političku organizaciju. Velika većina čelnih ljudi Pokreta, uključujući i mene, ranije se nije politički angažovala, ali su ljudi od znanja i iskustva. Znamo o čemu pričamo kada kažemo da opozicija mora imati politički profil, inače je, svesno ili nesvesno, samo odraz u ogledalu SNS i s njima se bori za vlast, a ne bolju Srbiju.

 

Obećali ste da ćete, kada dođete na vlast, sprovesti temeljnu i duboku lustraciju. Da li je to zaista izvodljivo i na koji način mislite da je sprovedete?

– Naravno da jeste. Ako nemate čega da se bojite i koga neprincipijelno da štitite, ako imate stručno znanje šta je demokratija, a šta zločin protiv nje. Onima za koje se u zakonom propisanom, objektivnom i pravičnom postupku utvrdi da su stvarajući i održavajući autokratski režim učestvovali u teškim kršenjima ljudskih prava, da su bili aktivan deo mašinerije koja je ljude satanizovala, crtala im, kao Oliveru Ivanoviću, krst na čelu, ostavljala ih bez posla i mogućnosti da prehrane porodicu, progonila i upropašćavala im živote javno i tajno zloupotrebljavajući državne i koristeći paradržavne kapacitete, njima bi trebalo zabraniti da u dugom narednom periodu ikada budu na državnoj funkciji, u državnom aparatu, na dužnosti od javnog značaja, zar ne? Treba li zabraniti nasilniku da ponovo priđe žrtvi? Bez toga, džaba smo opet krečili. A predugo se već vrtimo u krug. Zato se PSG, poštujući sve kritike i podnoseći udare, ipak bori za drugačije političke manire i državu nego što smo ih do sada imali.

 


Izvori:

  • Tekst: Danas
  • Foto: Fonet - Zoran Mrđa