Poslednji autorski tekstovi

Svest o potrebi udruženog delovanja sazreva kod svih, ali ne treba svi da postanemo jedno isto već da tražimo rešenje u demokratskom udruživanju različitosti, ističe predsednik PSG Saša Janković.

Izrugivanjem svemu što je normalno i ljudsko, vešto baratajući medijima, nemilosrdno se obračunavajući sa neistomišljenicima, vlast šalje jasnu poruku koja se svodi na jedno – „gazda sam, može mi se“.

Tamo gde se prodaju karte za nepostojeći metro - za to ništa koje vodi u nigde, a putovaće se nikada - prirodno je da se delimični povraćaj otetog novca od penzija zove povišica. I šta će Beogradu na vodi železnička stanica? Ionako mu više priliče čamci.

Povodom svetskog dana voda, Odbor za ekologiju, energetiku i zastitu životne sredine PSG-a, želi da ukaže na značaj vode u prirodi za proizvodnju različitih vidova energije u Republici Srbiji.

Uz osećaj žaljenja i strepnje za budućnost srpskog društva, svakodnevno smo svedoci najbrutalnijih i najflagrantnijih kršenja kako prava poslodavaca, tako i prava radnika koji su daleko ugroženija kategorija.

Niko ne voli da mrzi, sem onog koji mrzi da voli. Beograd ili žene. I niko nije izvršio takvu zamenu ljubavi za mržnju, i dostojanstvo za poniženje, i superiornost za inferiornost, i obrnuto, kao predsednik.

Ceo svet su ti pretvorili u najgori košmar, otimaju ti sva ljudska prava, teraju te da budeš kao i oni, jer ne mogu da podnesu čestitost, poštenje, ljudskost, empatiju. Prestani da spavaš, da umrtvljuješ realnost, jer oni to i žele.

Naš pad je konstanta. Jedini pozitivan saldo koji upisujemo je da povremeno padamo sporije. Ali, padamo. Međutim, naš predsednik i svita oko njega ne prestaje da ponavlja da smo lider u regionu. Možda, ali u negativnom smislu.

Kod nas je od rata prisutno ratno stanje jer nikada u periodu od 30 godina nije postignut konsenzus oko osnovnih stvari. Od četnika do partizana, od radikala i SNS do građanskih ideja i pokreta, postoji duboka razvalina, kaže Jelena Đorđević.

Zemlji, koja je bila ponižena gubitkom besmislenog rata, Đinđić je, po cenu da bude omrznut i neshvaćen, počeo da vraća dostojanstvo. Srbija ne oprašta misliocima. Pokušaj da je neko poveže sa civilizacijskim tokovima, ona strogo kažnjava.

Očigledno je da ova nestručna vlast nije naklonjena poljoprivrednicima koji ne mogu očekivati nikakve pozitivne mere u 2018. godini, već još više problema i teškoća.

OTVORENO PISMO ČLANOVIMA UPRAVNOG ODBORA RTV-a (dr Jovi Radiću, predsedniku, Jovanu Adamovu, Branislavu Popoviću, Marku Ćaliću, Borislavu Pupavcu, Ištvanu Terenjiju, Aleksandru Komnenoviću, mr Nenadu Đuretiću i Branku Bjeliću)

Moj utisak je da ovo nisu obični izbori. Neko će reći: „Pa mi stalno imao epohalne izbore“, ali nažalost to je tako jer naše društvo ima samo 18 godina iskustva sa demokratijom, ako računamo da je ona počela 5. oktobra 2000. godine.

Da se ja nešto pitam Beograd bi i dalje bio grad na ušću Save i Dunava, a ne na „vodi“. A u toj vodi mogli bi da lepo potopimo sav taj besmisao, kič i neukus koji su se poslednjih godina tako bahato uselili u naš grad.

Vreme prolazi. Srbija tone sve više. Sasvim je svejedno gde ova zemlja ide – da li više prema EU, ili prema Rusiji – kad je vodi postojeća ekipa. S njima se jedino stiže u nigde.

Nivo opšte pismenosti i spisateljske kulture je opao, mnogi izdavački poduhvati se dovršavaju bez uredničke i lektorske obrade teksta,ali su zato u pomoć prizvani političari raznih opredeljenja,najveći narušioci pravila u jeziku i građanskoj pristojnosti.

Dr Nebojša Stefanović je pre stupanja na dužnost ministra unutrašnjih poslova bio predavač na Univerzitetu Savamala na kojem je svojevremeno odbranio tezu "Fantomski biznisi srpske ekonomije".

Hrabrost se, baš kao i strah, širi poput virusa. Najpre jedan čovek prestane da se plaši. Onda se oko njega okupi grupa hrabrih. Na kraju iz te grupe nastane čitav pokret građana koji ne pristaju na diktaturu i ponižavanje.

Na žalost, umesto da budu sredstvo za borbu protiv koncentracije moći, ljudska prava izgovorena bez ikakvog značenja, zloupotrebljena do srži, postala su normativni izvori za uspostavljanje imperije koja sada sama diktira šta su to ljudska prava.

Oportunizam je mreža koja nešto podržava i održava, a čine je pojedinci raspoređeni na svim nivoima društvene lestvice. Ta mreža se zasniva na opštim ljudskim slabostima. Pristajanje je put bez povratka.