ZAKON O LUSTRACIJI

 

 

I OPŠTE ODREDBE

 

Član 1.

Ovaj Zakon uređuje postupak utvrđivanja odgovornosti zbog kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava prava, i to:

  1. utvrđuje osnovne oblike i navodi vidove kršenja ljudskih prava,
  2. određuje statusna i procesna pitanja koja su osnov za pokretanje postupka lustracije,
  3. označava lica i subjekte koji mogu pokrenuti postupak lustracije,
  4. označava lica prema kojima se može sporovoditi postupak lustracije,
  5. utvrđuje osnovna načela postupka i pravila postupka lustracije,
  6. uređuje sastav i nadležnost organa za sprovođenje lustracije,
  7. utvrđuje mere koje se izriču licima oglašenim odgovornim u postupku lustracije.

Član 2.

Postupak lustracije označava postupak, pokrenut po službenoj dužnosti ili na osnovu predloga ovlašćenog podnosioca ili po zahtevu lica koje ima pravni interes, kojim se sprovodi ispitivanje činjenica i utvrđuje stanje kršenja ljudskih prava određenih ovim zakonom, utvrđivanja pojedinačne odgovornosti za kršenje ljudskih prava i izriču mere zbog utvrđenih kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava.

Član 3.

Ljudska, građanska i politička prava u smislu ovog zakona jesu prava utvrđena Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, usvojenim rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2200A od 16.decembra 1966.godine, koji je potpisala i ratifikovala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 23.marta 1976.god., prava i slobode čoveka i građanina predviđena Ustavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije iz 1974.godine, Ustavom Savezne Republike Jugoslavije iz 1992.godine, Ustavom Republike Srbije iz 1990.godine i Ustavom Republike Srbije iz 2006.godine.

Član 4.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na sva kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava označenih u čl.2. ovog Zakona, izvršena posle 23.marta 1976.godine, kao dana stupanja na snagu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, pod uslovima određenim ovim zakonom, na teritoriji Socijalističke Republike Srbije i Republike Srbije, učinjena od fizičkih lica državljana Socijalističke Republike Srbije i Republike Srbije, prema fizičkim licima državljanima Socijalističke Republike Srbije i Republike Srbije.

 

II OBLICI KRŠENJA LJUDSKIH, GRAĐANSKIH I POLITIČKIH PRAVA

Član 5.

Kršenje ljudskih, građanskih i političkih prava u smislu ovog zakona jeste svako činjenje ili nečinjenje fizičkog lica određenog ovim zakonom, u vršenju javne funkcije, dužnosti i profesionalnog zadatka, samovoljno ili po naređenju nadležnog lica ili organa, ili pretpostavljenog lica, koje:

  1. sadrži elemente bića nekog krivičnog dela ili drugog kažnjivog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, a za koje je nastupila zastarelost krivičnog ili drugog kaznenog gonjenja, u čijem je izvršenju lice određeno ovim zakonom učestvovalo kao izvršilac, podstrekač, saučesnik, pomagač, organizator zločinačkog udruženja ili čije izvršenje nije sprečio u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjem;
  2. sadrži elemente bića nekog krivičnog dela ili drugog kažnjivog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, iz tač.1.ovog stava ovog člana Zakona, a za koje nije nastupila zastarelost krivičnog ili drugog kaznenog gonjenja;
  3. u sudskom postupku ili u postupku pred državnim organom i u postupku pred organizacijom koja vrši javna ovlašćenja, a u vezi ostvarivanja prava utvrđenih zakonom, predstavlja uskraćivanje nekom licu istog prava, ili se time onemogućava ostvarivanje ili sprečava sticanje tog prava, čime se to lice dovodi u neravnopravan položaj u odnosu na druga lica, protivno načelu pravne jednakosti i odredbama pozitivnog prava;
  4. ima za cilj da se posredno ili neposredno utiče na sud, upravni organ, organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, preduzimanje pravnih ili faktičkih radnji kojima se građani dovode u neravnopravan položaj,
  5. u cilju pribavljanja informacija koje su vezane za određeno lice, ili istim informacijama raspolaže određeno lice, radi dostavljanja istih informacija bezbednosnim službama, predstavljanju povredu prava na privatnost tog lica,
  6. je izazvalo stanje straha ili uznemirenost, fizički ili duševni bol, javno poniženje ili osudu, ili je ugrozilo život ili zdravlje, u prošlosti, ili bi do neke od takvih posledica moglo dovesti u budućnosti.

Član 6.

Odredbe ovog Zakona u smislu provođenja postupka lustracije kao prema osumnjičenom za kršenje ljudskih prava ne primenjuju se:

  1. ako je lice osumnjičeno za povredu osnovnih ljudskih prava u vreme činjenja ili nečinjenja koje je za posledicu imalo prijavljenu povredu ljudskih prava, bilo maloletno lice,
  2. ako je činjenje ili nečinjenje koje sadrži elemente kršenja ljudskih prava posledica prinude, pretnje, ucene ili drugog nedopuštenog pritiska.

III LICA PREMA KOJIMA SE SPROVODI LUSTRACIJA

Član 7.

Postupak lustracije sprovodi se, po službenoj dužnosti, prema licima koja, u vreme stupanja na snagu ovog Zakona, obavljaju, ili su kandidati za vršenje sledećih funkcija, poslova i radnih zadataka:

  1. predsednika Republike,
  2. poslanika Narodne ili pokrajinske skupštine,
  3. predsednika i člana republičke vlade i pokrajinskog izvršnog veća;
  4. gradonačelnika i predsednika i zamenika predsednika opštine;
  5. predsednika i članove izvršnog organa skupštine jedinice lokalne samouprave;
  6. sekretara Narodne i pokrajinske skupštine;
  7. svih rukovodećih radnika u službama Narodne i pokrajinske skupštine;
  8. svih rukovodećih radnika u službama predsednika Republike;
  9. zamenika i pomoćnika ministra, funkcionera koji rukovodi republičkim, odnosno pokrajinskim organima i organizacijama i drugih starešina organa u republičkim, odnosno pokrajinskim organima i organizacijama i službama, koje postavlja republička vlada, odnosno izvršno veće pokrajine;
  10. sekretara skupštine opštine i grada;
  11. načelnika okruga;
  12. predsednika i sudija Ustavnog suda Srbije, predsednika i sudija sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, člana Visokog saveta sudstva, javnih tužilaca i njihovih zamenika, predsednika Prekršajnih sudova i sudija za prekršaje;
  13. direktora i člana upravnog odbora svih javnih preduzeća čiji je osnivač Republika, pokrajina ili lokalna samouprava;
  14. direktora i člana upravnog odbora javne ustanove čiji je osnivač Republika, pokrajina ili lokalna samouprava,
  15. predsednika i člana saveta univerziteta, rektora univerziteta i dekana fakulteta,
  16. predsednika i člana upravnog odbora ili drugog odgovarajućeg organa upravljanja, direktora, zamenika direktora, glavnog urednika, zamenika glavnog urednika i urednika rubrike oranizacije koja se bavi javnim informisanjem ili izdavaštvom;
  17. guvernera Narodne banke i svih članova Saveta guvernera Narodne banke;
  18. svih funkcionera i ovlašćenih službenih lica Poreske uprave i poreske policije, svih funkcionera i ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova,
  19. svih funkcionera i ovlašćenih službenih lica u radnom odnosu u Bezbednosno-informativnoj agenciji, odnosno drugoj odgovarajućoj službi čija su ovlašćenja preneta na Bezbednosno-informativnu agenciju, a koje službe su istu delatnost vršile u periodu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Socijalističke Republike Srbije i Državne Zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije pre osnivanja i početka rada Bezbedno-informativne agencije;
  20. direktora i svih rukovodećih radnika u svim zavodskim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija;
  21. šefa diplomatske misije u stranoj državi i međunarodnoj organizaciji, odnosno konzula;
  22. načelnika generalštaba i načelnika vojne kontraobaveštajne službe.

Postupak lustracije, osim prema licima navedenim u st.1.ovog člana, može se sprovesti na osnovu zahteva bilo kog fizičkog lica, državljanina Republike Srbije, kao lica koje ima pravni interes, radi dokazivanja činjenice da isto lice, kao podnosilac zahteva, nije izvršilo kršenje ljudskih, građanskih i političkih prava.

Postupak lustracije može se pokrenuti na osnovu predloga fizičkog lica, državljanina Republike Srbije, protiv jednog ili više fizičkih lica, državljana Republike Srbije, obrazloženim podneskom lica koje je podnosilac predloga, u kome se navode podaci, opis i dokazi koji predstavljaju osnove sumnje da je činjenjem ili nečinjenjem lica protiv kojeg se podiže predlog, došlo do kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava na štetu podnosioca predloga.

Postupak lustracije, prema svim navedenim licima iz.st.1.ovog člana, po službenoj dužnosti, od početka primene ovog Zakona, odmah po isticanju kandidature, podnosi predlagač ili sam kandidat upućivanjem predloga Komisiji za lustraciju.

Član 8.

Stranka u postupku lustracije je fizičko lice čija se odgovornost za kršenje ljudskih, građanskih i političkih prava utvrđuje i koje je državljanin Republike Srbije ili države ili državne zajednice čiji je pravni sledbenik Republika Srbija.

Sranka u postupku je i lice iz čl.7.st.2. i st.3.ovog zakona.

Član 9.

Svi organi za sprovođenje postupka lustracije obavezni su da poštuju dostojanstvo lica prema kome se vodi postupak lustacije i nisu ovlašćeni da primenjuju prinudne mere radi obezbeđenja prisustva i učešća lica prema kome se vodi lustracija.

 

IV ORGANI ZA SPROVOĐENJE POSTUPKA LUSTRACIJE

Član 10.

Postupak lustracije provodi se pred Komisijom za lustraciju, posebnim odeljenjem za lustraciju teritorijalno nadležnog višeg suda, posebnim odeljenjem za lustraciju teritorijalno nadležnog apelacionog suda i Vrhovnim kasacionim sudom.

 

Član 11.

U postupku lustracije učestvuje Ombudsman Republike Srbije, pred Komisijom kada zaseda u sednici, bez prava odlučivanja i bez prava predlaganja dokaza, sa pravom uvida u sve činjenice, izvedene dokaze, zapisnike o radnjama i sve odluke.

Član 12.

Komisija za lustraciju osniva se ovim Zakonom.

Komisija za lustraciju (u daljem tekstu: Komisija) je samostalan i nezavisan organ koji vodi postupak lustracije protiv lica određenih ovim zakonom i po nastupanju pravnosnažnosti sudske odluke o utvrđivanju postojanja kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava, izriče mere određene ovim Zakonom i preduzima druge mere pred drugim državnim organima u skladu sa ovim Zakonom.

Sedište Komisije je u Beogradu.

Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se iz budžetskih sredstava Republike Srbije.

Sastav i izbor Komisije za lustraciju

Član 13.

Komisija ima 15 članova: tri člana Komisije su sudije Vrhovnog kasacionog suda, dva člana komisije su zamenici Republičkog javnog tužioca, pet članova Komisije su istaknuti pravni stručnjaci-profesori Pravnog fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, ili drugi istaknuti naučni radnici iz oblasti pravnih nauka sa najmanje 25 godina radnog iskustva u oblasti pravnih nauka, četiri člana Komisije su poslanici Narodne skupštine koji potiču iz različitih političkih organizacija i od kojih su dva člana iz skupštinske većine, a dva člana iz skupštinske manjine i koji su diplomirani pravnici.

 

Član 14.

Članove Komisije predlaže predsednik Narodne skupštine na osnovu obrazloženog predloga dve trećine ukupnog broja narodnih poslanika.

Zbirni predlog kandidata za članove Komisije sačinjava se po sistemu odvojenih lista kandidata za svaku od grupa kandidata navedenih u čl.13.ovog Zakona, pri čemu za svako mesto u Komisiji mora biti predloženo najmanje po dva kandidata.

Komisiju bira Narodna skupština prostom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, tajnim glasanjem, pojedinačnim glasanjem po listama kandidata: sudije Vrhovnog kasacionog suda, zamenici Republičkog javnog tužioca, istaknuti pravni stručnjaci, narodni poslanici.

Član 15.

Komisija ima predsednika koga biraju članovi Komisije.

Komisija radi u većima od po pet članova, a svako veće ima najmanje po jednog člana iz sastava sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenika Republičkog javnog tužioca, iz grupe istaknutih pravnih stručnjaka i grupe narodnih poslanika.

Predsednik Komisije i predsednik svakog od veća Komisije je sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Član 16.

Članovi Komisije iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenika Republičkog javnog tužioca i istaknutih pravnih stručnjaka biraju se na vreme od osam godina i mogu biti birani još jednom, a članovi Komisije iz reda narodnih poslanika biraju se na vreme do isteka mandata narodnog poslanika.

 

Član 17.

Članu Komisije prestaje prestaje mandat istekom vremena na koje je biran.

Članu Komisije prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran u sledećim slučajevima:

  • danom usvajanja podnesene pismene ostavke člana Komisije od strane Narodne skupštine,
  • prestankom svojstva na osnovu kojeg je izabran i to danom prestanka svojstva sudije Vrhovnog kasacionog suda, zamenika Republičkog javnog tužioca, istekom mandata narodnog poslanika, dok se kao dan prestanka svojstva istaknutih pravnih stručnjaka računa dan penzionisanja na svom radnom mestu,
  • razrešenjem u Narodnoj skupštini,
  • trajnim gubitkom radne sposobnosti, počev od dana utvrđivanja gubitka radne sposobnosti,
  • smrću člana Komisije.

Predsednik Narodne skupštine je dužan da stavi na dnevni red sednice izbor novog člana Komisije u roku od 30 dana od prestanka svojstva člana Komisije.

Predsednik Narodne skupštine je dužan da u roku od 15 dana od dana prestanka člana svojstva člana u Komisiji predloži nove kandidate.

Novoizabrani član Komisije na mesto člana Komisije kojem je svojstvo prestalo pre isteka vremena, bira se do isteka vremena članu Komisije na čije mesto je izabran.

Član 18.

Član Komisije ne može biti lice koje je član političke stranke, izuzev narodnog poslanika, niti lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, ili zbog krivičnog dela ili drugog kažnjivog dela koje ga čini nedostojnim za obavljanje javne funkcije.

Proveru činjenice o smetnjama za svojstvo člana Komisije iz st.1.ovog člana, vrši Narodna skupština prilikom izbora članova Komisije.

Član 19.

Član Komisije razrešava se svojstva člana Komisije kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim funkcije, kad nestručno vrši funkciju ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.

Nestručnim vršenjem funkcije člana Komisije se smatra nedovoljno uspešno vršenje funkcije koje je u suprotnosti sa pravilima struke i pravnih nauka i ometa nesmetan i nezavistan rad Komisije.

Član 20.

Inicijativu za razrešenje člana Komisije može podneti predsednik Komisije, više od polovine ukupnog broja članova Komisije ili predsednik Narodne skupštine.

Komisija sprovodi postupak razrešenja utvrđivanjem obrazloženog predloga koji dostavlja na odlučivanje Narodnoj skupštini.

O predlogu za razrešenje odlučuje Narodna skupština.

Predlog za razrešenje usvaja se ako za isti glasa prosta većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Član 21.

Na izuzeće člana Komisije primenjuju se pravila Zakonika o krivičnom postupku o izuzeću postupajućeg sudije.

Član 22.

Postupak lustracije sprovodi se po većima Komisije i u zajedničkoj sednici (u daljem tekstu: sednica) Komisije.

Sednicu Komisije saziva predsednik Komisije sopstvenim predlogom, ili na osnovu pismenog predloga najmanje tri člana Komisije.

Član 23.

Unutrašnji raspored rada Komisije, sastav veća komisije, način raspodele predmeta lustracije, unutrašnji raspored rada veća, uređuje se Poslovnikom o radu Komisije koji donosi Komisija.

Član 24.

Komisija ima Sekretarijat koji imenje Narodna skupština.

Član 25.

Komisija u većima:

  1. odlučuje o osnovanosti predloga za pokretanje postupka lustracije i ceni sve procesne pretpostavke za vođenje postupka, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku,
  2. sprovodi radnje ispitivanja činjenica i izvodi dokaze radi utvrđivanja osnovanosti predloga za pokretanje postupka lustracije,
  3. vrši proveru činjenica uvidom u spise Bezbednosno-informativne agencije ili pravnog prethodnika iste agencije, u sudske spise, spise drugih državnih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja, a koji spisi se veću komisije dostavljaju u roku od 48 časova od prijema zahteva za dostavu istih u agenciji, sudu, državnom organu ili organizaciji,
  4.  u roku od 15 dana od dana prijema predloga za pokretanje postupka lustracije, pred nadležnim posebnim odeljenjem za lustraciju mesno nadležnog višeg suda pokreće postupak za utvrđivanje kršenja povrede ljudskih, građanskih i političkih prava dostavljanjem predloga za pokretanje postupka za utvrđivanje kršenja povrede ljudskih, građanskih i političkih prava posebnom odeljenju za lustraciju mesno nadležnog višeg suda i tužilaštvu nadležnom za postupanje pred istim posebnim odeljenjem za lustraciju,
  5. obustavlja postupak ako na osnovu ispitnih radnji iz st.1.tač.1.-3.ovog člana ne postoji osnovi sumnje da je lice prema kome se vodi postupak lustracije odgovorno za kršenje ljudskih, građanskih i političkih prava.

 

Član 26.

Komisija u sednici:

  1. izriče mere zbog kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava, nakon pravnosnažnosti sudske odluke o utvrđivanju kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava, u roku od 15 dana od dana prijema sudskog predmeta,
  2. vrši nadzor nad sprovođenjem i poštovanjem izrečenih mera zbog kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava, sadržanim u konačnim odlukama Komisije,
  3. utvrđuje načelne pravne stavove radi ujednačavanja prakse veća Komisije u pogledu primene ovog Zakona,
  4. prethodno ispituje uloženu žalbu Vrhovnom kasacionom sudu protiv odluke Komisije o izricanju mere zbog kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava,
  5. odlučuje po prigovorima protiv odluke veća Komisije, bez održavanja usmene rasprave, a na usmenoj raspravi po zahtevu podnosioca prigovora.

Član 27.

Postupajuće veće Komisije, nakon izvedenih dokaza po predlogu za pokretanje postupka lustracije, u redovnom postupku, podnosi predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje stanja kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava, pred posebnim odeljenjem za lustraciju Višeg suda u Beogradu, Višeg suda u Novom Sadu, Višeg suda u Kragujevcu i Višeg suda u Nišu.

Član 28.

Mesna nadležnost posebnog odeljenja za lustraciju višeg suda suda određuje se prema prebivalištu fizičkog lica, stranke u postupku, protiv koje je poveden postupak lustracije, ili po čijem zahtevu se, kao lica koje ima pravni interes, u skraćenom postupku, vodi postupak lustracije.

Mesna nadležnost svakog posebnog odeljenja za lustraciju višeg suda određena je područjem apelacione nadležnosti: posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu nadležno je za područje Apelacionog suda u Beogradu, posebno odeljenje Višeg suda u Novom Sadu nadležno je za područje Apelacionog suda u Novom Sadu, posebno odeljenje Višeg suda u Kragujevcu nadležno je za područje Apelacionog suda u Kragujevcu, posebno odeljenje Višeg suda u Nišu nadležno je za područje Apelacionog suda u Nišu.

Član 29.

Posebnim odeljenjem za lustraciju Višeg suda rukovodi predsednik ovog odeljenja koga postavlja predsednik višeg suda iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje na vreme od četiri godine.

Predsednik višeg suda raspoređuje sudije tog suda u posebno odeljenje za lustraciju, shodno broju predmeta u radu, na period od četiri godine.

Predsednik višeg suda uređuje rad posebnog odeljenja za lustraciju poslovnikom o radu.

Član 30.

Mesna nadležnost posebnog odeljenja za lustraciju apelacionog suda zahvata teritoriju mesno nadležnog posebnog odeljenja višeg suda za lustraciju sa teritorije tog apelacionog suda.

Radom posebnog odeljenja za lustraciju apelacionog suda rukovodi predsednik tog odeljenja, koga postavlja predsednik apelacionog suda iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje, na vreme od četiri godine.

Predsednik apelacionog suda raspoređuje sudije tog suda u posebno odeljenje za lustraciju, shodno broju predmeta u radu, na period od četiri godine.

Predsednik višeg suda uređuje rad posebnog odeljenja za lustraciju poslovnikom o radu.

Član 31.

Posebno odeljenje za lustraciju višeg suda i posebno odeljenje za lustraciju apelacionog suda postupaju po pravilima krivičnog postupka i ovog Zakona.

V PRAVILA REDOVNOG POSTUPKA LUSTRACIJE

Član 32.

Postupak pred posebnim odeljenjem za lustraciju višeg suda sprovodi se po predlogu za utvrđivanje stanja kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava stranke u postupku lustracije, koji predlog, dostavljen posebnom odeljenju za lustraciju višeg suda od nadležnog veća Komisije, zastupa javno tužilaštvo teritorijalno nadležno za postupanje pred nadležnim višim sudom.

Na zastupanje stranke u postupku, njegov položaj, pravo na odbranu i na branioca shodno se primenjuju pravila Zakonika o krivičnom postupku.

U postupku pred posebnim odeljenjem za lustraciju, veće višeg suda postupa i odlučuje u veću od troje sudija.

Postupak pred posebnim odeljenjem za lustraciju višeg suda može trajati najduže 60 dana od dana prijema predloga veća komisije.

Član 33.

U postupku pred posebnim odeljenjem za lustraciju višeg suda licu prema kome se sprovodi postupak lustracije omogućava se da izvrši uvid u sve dokaze, dokumente, dosijea i upozna se sa svim činjenicama na osnovu kojih je podnet predlog posebnom odeljenju za lustraciju višeg suda za pokretanje postupka.

Lice prema kome se sprovodi postupak lustacije ima pravo da se izjasni na navode iz predloga veća komisije u roku od 3 dana.

Član 34.

Ako se lice prema kome se sprovodi postupak, nakon izvršenog uvida u lustracioni spis izjasni da prihvata navode iz predloga i prizna odgovornost za kršenje ljudskih, građanskih i političkih prava, veće posebnog odeljenja za lustraciju višeg suda donosi rešenje o priznanju odgovornosti za kršenje ljudskih, građanskih i političkih prava, koje se kao konačno u postupku lustracije dostavlja:

  • državnom organu, organizaciji kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja ili drugoj ustanovi u kojoj lice prema kome se sprovodi postupak lustracije, vrši javnu funkciju ili je u radnom odnosu, ili u poslovnom odnosu u vezi čl.7.st.1.ovog zakona,
  • predlagaču kao kandidata lica prema kome se vrši postupak lustracije radi konstatovanja povlačenja kandidature u vezi javne funkcije, posla ili radnog odnosa u vezi čl.7.st.1.ovog zakona,
  • Komisiji za lustraciju radi odlučivanja o meri zbog kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava, ili radi zaključenja sporazuma sa licem prema kome se vodi postupak lustracije o istoj meri.

Kada se steknu uslovi iz prethodnog stava, Komisija za lustraciju ne donosi odluku o javnom objavljivanju izrečene mere u „Službenom glasniku R.Srbije“ i sredstvima informisanja.

Član 35.

Veće posebnog odeljenja za lustraciju višeg suda sprovodi postupak lustracije u sednici veća ili na usmenoj raspravi.

Ako je predloženo održavanje usmene rasprave, na raspravu se pozivaju lice prema kome se vodi postupak lustracije, lice iz čl.7.st.3.ovog zakona i nadležno tužilaštvo.

U pozivu za usmenu raspravu sva lica navedena u prethodnom stavu se upozoravaju da na raspravi podnesu sve dokaze, odnosno da na raspravu dovedu sve svedoke ili veštake čiji iskaz ili nalaz predlažu kao dokaz, pod pretnjom propuštanja.

Usmena rasprava je, po pravilu, nejavna, i predsednik veća je obavezan da sve prisutne obavesti da su dužni da kao tajnu čuvaju sve podatke sa usmene rasprave.

Član 36.

Veće posebnog odeljenja za lustraciju višeg suda donosi odluku u redovnom postupku, nakon svih izvedenih dokaza i ocene svih dokaza po pravilima Zakonika o krivičnom postupku, u obliku rešenja.

Rešenjem se lice prema kome se vodi postupak lustracije oglašava odgovornim za kršenje ljudskih, građanskih i pollitičkih prava, ili oslobađa odgovornosti.

Pisani otpravak rešenja dostavlja se licu prema kome se vodi postupak lustracije, licu iz čl.7.st.3.ovog zakona i tužilaštvu.

Član 37.

Protiv rešenja iz čl.36.st.1.i st.2.ovog zakona pravo žalbe u roku od 8 dana od dana dostavljanja imaju sva lica iz čl.36.st.3.ovog zakona i tužilaštvo preko veća posebnog odeljenja za lustraciju višeg suda posebnom odeljenju za lustraciju apelacionog suda.

Član 38.

Posebno odeljenje za lustraciju apelacionog suda odlučuje po uloženoj žalbi u roku od 30 dana u sednici veća od troje sudija.

Posebno odeljenje za lustraciju apelacionog suda uloženu žalbu može odbaciti ako je neblagovremena ili izjavljenja od lica koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, odbiti kao neosnovanu i potvrditi ožalbenu odluku ili, u slučaju da utvrdi da postoje bitne povrede postupka, povrede materijalnog prava ili da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, sprovesti ponovo postupak bez vraćanja predmeta sudu koji je doneo ožalbenu odluku, po potrebi otvoriti usmenu raspravu i doneti odluku koja je pravnosnažna u postupku lustracije pred sudom i istu odluku u obliku rešenja dostaviti licu prema kome se vodi lustracija, licu iz čl.7.st.3.ovog zakona, tužilaštvu i Komisiji.

Član 39.

Komisija za lustraciju po prijemu pravnosnažne sudske odluke odlučuje u zajedničkoj sednici i donosi odluku u roku od 15 dana od dana prijema pravnosnažne sudske odluke.

Član 40.

Ako je pravnosnažnom sudskom odlukom lice prema kome se sprovodi lustracija oslobođeno odgovornosti, Komisija donosi rešenje kojim se postupak lustracije obustavlja.

Odluka iz st.1.ovog člana je konačna u postupku lustracije, dostavlja se podnosiocu predloga ili podnosiocu zahteva i licu prema kome se vodi postupak lustracije.

Lice prema kome je obustavljen postupak lustracije shodno ovom članu, stiče pravo na naknadu svih troškova postupka lustracije i naknadu štete zbog postupka lustracije u sudskom postupku.

Član 41.

Ako je pravnosnažnom sudskom odlukom lice prema kome se sprovodi lustracija oglašeno odgovornim zbog kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava, Komisija će:

  1. izreći meru zabrane vršenja funkcija, poslova i radnih zadataka iz čl.7.st.1. ovog Zakona, u trajanju od pet godina do 25 godina, koja mera stupa na snagu u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke licu prema kome se sprovodi lustracija,
  2. meru iz tač.1.ovog člana ovog Zakona objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i sredstvima javnog informisanja koje Komisija odredi,
  3. u slučaju postojanja osnova sumnje da činjenje ili nečinjenje koje predstavlja kršenje ljudskih, građanskih i političkih prava sadrži elemente bića krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, podneti krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu koja sadrži lustracioni predmet kao priloženi dokaz,
  4. u slučaju iz čl.34.ovog zakona licu oglašenim odgovornim za stanje kršenja ljudskih, građanskih i političkih prava izrekne meru iz tač.1.ovog člana, ili sa istim licem zaključi sporazum o meri zbog povrede ljudskih, građanskih i političkih prava koji sadrži i sporazum o troškovima postupka lustracije, bez primene odredbe tač.2. i tač.3.ovog člana.

Član 42.

Protiv rešenja Komisije za lustraciju, lice protiv koga se vodi postupak lustracije, te lice iz čl.7.st.3. i st.4., može izjaviti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja Komisije iz čl.38.i čl.41.ovog zakona.

Član 43.

Vrhovni kasacioni sud odlučuje o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Komisije za lustraciju u veću od troje sudija u roku od 60 dana od dana prijema.   

Vrhovni kasacioni sud u pretodnom ispitivanju žalbe iz čl.39.ovog zakona utvrđuje da je žalba blagovremena, dozvoljena i izjavljena od ovlašćenog lica, i ako utvrdi da je žalba neblagovremena, nedozvoljena i izjavljena od lica koje nije ovlašćeno, žalbu će rešenjem odbaciti.

Vrhovni kasacioni sud o žalbi odlučuje uvek u sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud povodom žalbe iz čl.42.ovog zakona, može rešenjem istu žalbu odbiti i potvrditi rešenje Komisije za lustraciju ili može žalbu usvojiti i rešenje Komisije za lustraciju, delimično ili u celosti preinačiti.

VI PRAVILA SKRAĆENOG POSTUPKA LUSTRACIJE

Član 44.

Prema licu koje je kandidat za javnu funkciju, radni zadatak ili posao iz čl.7.st.1.ovog zakona sprovodi se skraćeni postupak lustracije, zbog hitnosti uslovljene kratkim rokovima u izbornom procesu.

Član 45.

U skraćenom postupku lustracije postupak se pokreće zahtevom lica iz čl.44.ovog člana, predlagača kandidata za izbor za vršenje određene javne funkcije, radnog zadatka ili posla ili lica iz čl.7.st.3.

Član 46.

Skraćeni postupak lustracije sprovodi se pred Komisijom za lustraciju i pred Visokim kasacionim sudom.

Član 47.

U postupku pred Komisijom za lustraciju, veće Komisije u roku od 7 dana od dostavljanja predloga, odnosno zahteva za pokretanje postupka lustracije:

  1. odlučuje o osnovanosti predloga za pokretanje postupka lustracije i ceni sve procesne pretpostavke za vođenje postupka, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku,
  2. sprovodi radnje ispitivanja činjenica i izvodi dokaze radi utvrđivanja osnovanosti predloga za pokretanje postupka lustracije,
  3. vrši proveru činjenica uvidom u spise Bezbednosno-informativne agencije ili pravnog prethodnika iste agencije, u sudske spise, spise drugih državnih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja, a koji spisi se veću komisije dostavljaju u roku od 48 časova od prijema zahteva za dostavu istih u agenciji, sudu, državnom organu ili organizaciji,
  4. u roku od 14 dana od dana prijema predloga za pokretanje postupka lustracije, pred Komisijom, pokreće postupak za utvrđivanje kršenja povrede ljudskih, građanskih i političkih prava dostavljanjem predloga za pokretanje postupka za utvrđivanje kršenja povrede ljudskih, građanskih i političkih prava, koja Komisija je obavezna da donese odluku u roku od 14 dana od dana dostavljanja predloga,
  5. obustavlja postupak ako na osnovu istražnih radnji iz st.1.tač.1.-3.ovog člana ne postoji osnovi sumnje da je lice prema kome se vodi postupak lustracije odgovorno za kršenje ljudskih, građanskih i političkih prava.

Član 48.

Komisija na otvorenoj usmenoj raspravi sprovodi postupak lustracije.

U pozivu za usmenu raspravu sva lica navedena u čl.45.ovog zakona upozoravaju se da na raspravi podnesu sve dokaze, odnosno da na raspravu dovedu sve svedoke ili veštake čiji iskaz ili nalaz predlažu kao dokaz, pod pretnjom propuštanja.

Usmena rasprava je, po pravilu, nejavna, i predsednik veća je obavezan da sve prisutne obavesti da su dužni da kao tajnu čuvaju sve podatke sa usmene rasprave.

Veće posebnog odeljenja za lustraciju višeg suda donosi odluku u skraćenom  postupku, nakon svih izvedenih dokaza i ocene svih dokaza po pravilima Zakonika o krivičnom postupku, u obliku rešenja.

Rešenjem se lice prema kome se vodi postupak lustracije oglašava odgovornim za kršenje ljudskih, građanskih i pollitičkih prava, ili oslobađa odgovornosti, shodno čl.40. i čl.41.ovog zakona.

Pisani otpravak rešenja dostavlja se svim licima iz čl.45.ovog zakona.

Član 49.

Protiv rešenja iz čl.48.st.5.ovog zakona pravo žalbe u roku od 8 dana od dana dostavljanja imaju sva lica iz čl.45.ovog zakona preko Komisije Vrhovnom kasacionom sudu, koji postupa shodno odredbama čl.43.ovog Zakona.

VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Stupanje na snagu i primena

Član 50.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu.

 

Organi za sprovođenje postupka lustracije obrazuju se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.