Kada država ne može da reši slučaj provale u stan novinarke KRIKA, onda je to krik države, jer toliki slučajevi pretnji i zastrašivanja, koje policija na duži rok ne rešava, dovode u sumnju da je upravo ona organizator i nalogodavac. A da joj je strategija igranje na kartu zastarevanja, šta god ona maskota od ministra (sa ili bez doktorata) izjavila.

Uostalom, slučaj Savamale dovoljno govori. Nikada ga sadašnja vlast neće rešiti, jer je to njeno delo.

Postali smo društvo u kojem se bande razbojnika maskiranih u policajce jedino sukobljavaju sa policajcima maskiranim u razbojnike. To ne kažem ja, već pisac Nenad Racković u svom novom romanu Peto godišnje doba. I još kaže: "Haos nastaje spajanjem stvari koje treba da budu razdvojene i razdvajanjem stvari  koje treba da budu zajedno".

Ako je tako, onda je Srbija trijumf haosa. Jer, umesto da kriminal i država budu razdvojeni, oni su nakon četvrt veka incestuozne veze postali sinonimi. Kao što su u Srbiji sinonimi profit i politička funkcija. A svetlosnim godinama su udaljeni pravda i sud, znanje i društveni položaj, kvalitet i medijska eksponiranost – sve ono što bi prirodno trebalo da je zajedno.

Naravno, to nije od juče. Svaka nova vlast ostavljala je talog, sve gori od goreg, i taj se talog mešao sa novim talogom. U reaktoru srpske politike stvarala se nakaza koja će postati endemski tip neuništivog političara, u jednoj razvaljenoj zemlji, koja se samo uslovno može smatrati državom. Istovremeno je tekao proces atrofije samosvesti građana. Zdrav razum je ubijan ogromnim dozama rijalitija. Još pogubnije po mentalno zdravlje su naslovnice novina. Rezultat tog organizovanog duhovnog horora su izbezumljeni i poniženi građani lišeni dostojanstva. To imamo danas, Anno Domini 2017.

Srbija je provizorijum, stanište belosvetskih prevaranata od formata, koji diluju poslove sa domaćom nomenklaturom tajkuna, pod zaštitničkom tendom His Master's Voice.

Zastrašujuće deluje podatak da se u svakom trećem gradu ili opštini u Srbiji u poslednjih godinu dana desio makar jedan slučaj preletanja iz jedne u drugu političku stranku. Konkretno, za poslednjih 16 meseci zabeležena su ukupno 234 takva slučaja! U Brusu se čak 19 odbornika Nove Srbije kolektivno učlanilo u SNS sa sve predsednikom opštine. Tako je SNS iz opozije došao na vlast u Brusu. Slični primeri zabeleženi su u Pirotu i Bogatiću.

Stanje na lokalu samo je posledica trgovine u vrhu vlasti. Ako može u Beogradu, zašto ne bi moglo u Brusu ili Bogatiću? Isti je to genetski materijal. Naprednjaci su usavršili negativnu selekciju do neslućenih mogućnosti. Srbija je postala rekorder po broju iseljavanja iz zemlje. Odlaze uglavnom mladi i obrazovani, a oni ionako nisu Vučićevi glasači, pa zašto ih se ne bi trajno rešio? Na taj način smanjuje se i broj nezaposlenih. Pod naprednjacima merilo je falsifikovana statistika, a ne prazan stomak ili džep. Uspeli smo da postanemo najgori u ovom našem "svračijem zakutku", kako bi rekao Krleža. Po zaradama smo dno dna. Prosečna plata u Crnoj Gori u julu ove godine bila je 505 eura. U Srbiji 379 eura.

Političkim preletanjem, tom bestidnom krađom izborne volje građana, širi se apatija i obesmišljava čitav izborni sistem. Ako su svi političari isti, lažljivi i korumpirani, zašto bismo ih onda menjali? Demoralisani građani odustaju od izlaska na izbore. Međutim, to i jeste cilj naprednjaka da što manje građana izlazi na izbore, kako bi glasačka mašina SNS stalno pobeđivala.

Sledeći cilj je Beograd.

Srpska napredna stranka sprema za predstojeće beogradske izbore veliku seobu svojih glasača iz gradova u unutrašnjosti u Beograd, što je najava velike izborne prevare. Uostalom, ta strategija je već uspešno isprobana na opštinskim izborima na Vračaru. 

Tako će Beograd uskoro biti uvećan za nekih 150 000 stanovnika. Promena prebivališta obavljaće se ubrzano kako bi se na vreme ažurirali birački spiskovi. Stiže jesen, a sa njom će u Beograd doći i hiljade studenata. Ovog puta sa sve porodicama, barem za neko vreme.

Jeste to prevara, ali nije protiv zakona. Jer, ako su na prethodnim izborima mrtvi mogli da glasaju kao da su živi, zašto sada Smederevci ili Valjevci ne bi mogli da budu malo Beograđani?

Dragan Velikić, osnivač Pokreta slobodnih građana


Izvori: