Srbiji treba jasna građanska opcija, funkcionalan dogovor proevropskih političkih organizacija, grupa i pojedinaca.

 

Mnogo ljudi veruje da je našoj zemlji prirodno mesto u evropskoj porodici naroda i ne mogu i ne treba da odustanu od svojih uverenja zbog grešaka nosilaca evropske ideje od 2000. do 2012. godine, a još manje zbog očaja u koji nas je doveo lažni evropski put sadašnje vlasti. Ne treba da odustanu ni zbog toga što slobodnu Evropu ugrožava populistička i nazadnjačka. Šanse prve su još uvek veće. 

 

Režim je sve političke pravce pomešao u takozvani „keč ol“. U njemu su lažno evropejstvo Vučića, rusofilstvo Nikolića, socijalizam Dačića, levica Vulina, desnica Palme i Karića, te manjinska socijaldemokratija LJajića sa sve liberalizmom Čedomira Jovanovića i regionalizmom Nenada Čanka samo maske kojim lideri režimskih stranaka prikrivaju jedini cilj – održavanje na vlasti po svaku cenu. Nema tu nikakvog političkog pravca, u tom živom političkom blatu Srbija samo tone. NJihovi autentični birači – dakle onaj njihov neutvrđeni deo koji glasa svojevoljno, ne opredeljuje se politički jer tu politike nema, već ili slepo veruju vođi ili glasaju iz bezobzirnog interesa.

Istina je da i sa opozicione strane ima nemali broj onih koji, zgroženi realnošću, prosto žele promenu, bilo kakvu. Ali mnogim ljudima ipak nije svejedno šta će se posle desiti – hoće li Srbija biti nacionalistička, konzervativna, državocentrična, kolektivistička, sa krutom društvenom hijerarhijom, okrenuta Rusiji i Istoku, živeti sa zamrznutim kosovskim konfliktom i okružena NATO zemljama s kojima se gleda preko nišana… Ili ćemo živeti u građanskom društvu koje poštuje i štiti nacionalni identitet, ali ga ne stavlja iznad ravnopravnosti svih građana; gde je državna vlast ograničena širokim slobodama i pravima ljudi i kloni se suvišnog mešanja u društvene i ekonomske tokove, ali osigurava obrazovanje, zdravlje i sprečava siromaštvo; u kojoj opšte ne može da potre pojedinačno već se traži njihova harmonija, gde je društvo inkluzivno i gde se svi problemi, uključujući i kosovski, rešavaju bez nepotrebnog odlaganja i s pogledom u budućnost…

Nepobitno je dakle i da mnogo ljudi ima potrebu da se okupi ne samo protiv nepodnošljivog režima, već i oko određene vizije zemlje u kojoj žele da žive. One mogu da budu i značajno različite, ali saglasne u tome da je aktuelni režim negacija svih vizija sem slike uništene zemlje.

Srbija je u poslednjih sto godina prošla četiri diktature – sa kraćim demokratskim pauzama i ova najnovija preti da je gurne u potpuni istorijski ćorsokak. Pluralizam kao da se ovde ne prima. Međutim, tamo gde ga nema, nema ni slobode. Srpsko društvo mora odgovorno i odlučno da misli o pluralizmu i slobodi baš sada kada ih najmanje ima. Čovek kome sam pre nekoliko godina pokušavao da objasnim sve nepodopštine vlasti rekao mi je s pravom: „jasno je šta su oni, pitanje od koga sve zavisi je – šta ste vi?“

Pokret slobodnih građana je čvrsto građanska, proevropska, socijalno-liberalna organizacija ljudi i ideja. Svesni smo da je u Srbiji pređašnja proevropska vlast ozbiljno izneverila očekivanja i da lažni evropski put aktuelnog režima kod mnogih urušava kredibilitet evropske budućnosti. Znamo i da su Erdogan i Orban ovde u zaletu, kao i Rusija. Naša politička orijentacija, dakle, nije rezultat političke kalkulacije ni naivnog idealizma. Ona se ipak ne može ni promeniti, ni prigušiti, čak ni zbog diktature.

Posle svih izazova, PSG dakle zna i šta je i ko je. I radi na dogovoru političkih organizacija sličnih stavova (od liberalnih do socijaldemokratskih), organizacija kojima je bliska ideja otvorenog društva. Taj dogovor građanima treba da ponudi viziju Srbije kao demokratske, građanske države zasnovane na vladavini prava, ravnopravnosti ljudi (uz očuvanje etničkih i izgradnju nacionalnog identiteta), na socijalnoj pravdi i ostvarivanju svih ljudskih prava. Dogovor će se zasnivati i na afirmaciji i primeni evropskih vrednosti i doslednom istrajavanju na putu ulaska u Evropsku uniju. Insistiraćemo ne samo na smeni sadašnje vlasti na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou (i lustraciji), već i na promeni načina na koji se uobičajilo vršenje vlasti – partijski, neinstitucionalno, koruptivno… Ponudićemo doslednu primenu slova i duha Ustava i zakona i njihovo unapređivanje, uz jasan koncept podele vlasti, obnavljanja i poštovanja institucija, te depolitizaciju, profesionalizaciju i racionalizaciju državne uprave. Bićemo spremni na aktivno i brzo rešavanje pitanja Kosova i Metohije, uz uvažavanje političkih realnosti i na način koji omogućava i obezbeđuje normalan i bezbedan život svih ljudi, razvoj i međunarodne integracije, bez produžavanja ili zamrzavanja sukoba, a uz posebnu zaštitu Srba i srpske kulturne baštine i imovine. Radićemo na popravljanju i unapređivanju odnosa u regionu, posebno sa susednim zemljama, za šta je potrebno i iskreno raščišćavanje uzroka i posledica ratova i jasno određivanje prema ratnim zločinima i zločincima. Naše antifašističko opredeljenje isključuje političku rehabilitaciju ili relativizaciju kvislinških organizacija i ideologija. Sprovodili bismo stvarnu decentralizaciju države, a odlučivanje približavali građanima kroz procese moderne, participativne demokratije. Vojvođansku autonomiju razvijaćemo kako bi snaga Vojvodine jačala Srbiju, i obrnuto. Vojvodini se mora dati ono što joj pripada ne samo istorijski nego i ustavno. Verujemo u tržišnu ekonomiju, sa intervencijom države samo u pitanja od kojih zavisi socijalna pravda i makroekonomska stabilnost. Protiv smo favorizovanja stranih investicija i smatramo da su najbolji motivator za ekonomska ulaganja – demokratska, pravna država i efikasno, nezavisno sudstvo. Gradili bi ustavni, građanski patriotizam, u kome bi i pripadnici nacionalnih manjina pronalazili sebe, a ne nacional-šovinistički. Srbija bi bila ekološka i humana država.

Napravićemo dogovor za takvu, modernu građansku Srbiju što pre kako bi organizacijama i ljudima ovakvih shvatanja dali nadu i bazu za okupljanje. Istovremeno, taj politički blok biće spreman za saradnju sa opozicionim političkim organizacijama drugačijih političkih vizija kada za to dođe vreme, kako bi Srbija što pre izašla iz diktature i, uvereni smo, nepovratno pošla baš putem izgradnje evropskog, prosvećenog i otvorenog društva