Trećeg dana meseca marta ove godine, na poslednjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, neposredno pre nego što su se predsednik Republike, predsednica Vlade i predsednica iste Skupštine „dogovorili“ da se Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom organu, proglašava fajront, ta Skupština usvojila je Zakon o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji. U javnosti - „zakon o nestalim bebama“.

Pogrdna narodna izreka govori o stanju novorođenčeta kada učestvuje sto babica u porođaju, ali ovaj zakon je prevazišao određenja iz te izreke, od dana donošenja do danas, po procesnim rešenjima, po kombinatorici u primeni odredaba materijalnog prava, po elementarnoj logici zakona koja nema veza sa osnovnim pravni(čki)m postulatima zakonodavne tehnike.

U povodu ulaska nacrta u skupštinsku proceduru, u onim mesecima koji su prethodili instaliranju aplikacije „korona virus“ u modernu civilizaciju, pisac ovih redova, napisao je šta misli o tekstu nacrta zakona, tekstopiscu i njegovoj stručnosti, lakrdijaškoj mešavini procesnih odredaba parničnog i vanparničnog postupka. Jednostavno, Zakon je ostao nedorečen, nedovršen i zbunjujući, u procesnom smislu, u materijalnom smislu štetan po podnosioce predloga jer je vođen idejom iz jedne presude međunarodnog porekla, opredelio samo jedan vid nematerijalne štete na koji podnosioci predloga imaju pravo potraživanja – naknada štete zbog „povrede prava na porodični život“.

U međuvremenu, Zakon je, shodno čl.30.zakonskog teksta, stupio na snagu osmog dana po donošenju, 11.og marta ove godine. Ali, uz određenje iz istog člana Zakona, da se „…primenjuje istekom tri meseca od dana stupanja na snagu…“, što znači, od 11.juna ove godine, što znači da je imao, retko viđani - dvostepeni vacatio legis. Na srpskom, počeo je „da važi“ 11.og marta, ali je „stvarno počeo da važi“ 11.og juna.

Dobro, treba da se izvrše tehničke pripreme u četiri suda koji su stvarno i mesno nadležni, nužna je obuka sudijskog kadra u Pravosudnoj akademiji, tri meseca su, svakako, primeren rok.

Takođe, presudom Evropskog suda za ljudska prava donesenoj po pritužbi br.21794/08 u predmetu Zorica Jovanović protiv Srbije, koja je postala konačna 9.og septembra 2013.godine, pored individualne zaštite podnosiocu pritužbe, Evropski sud za ljudska prava je propisao obavezu opšteg karaktera koja tereti državu Srbiju, tako što se obaveze Republike Srbije, po ovoj presudi sastoje u tome da u roku od jedne godine od dana konačnosti presude preduzme „…sve potrebne mere radi ustanovljavanja mehanizma …“ namenjenog da obezbedi „…pojedinačne odgovore svim roditeljima čija je situacija ista ili dovoljno slična situaciji podnosioca pritužbe…“.

Taj rok za izvršenje izrečenih obaveza istekao je 9. septembra 2014.godine.

Tako da je ovaj Zakon, po principu „daj šta daš“ usvojen sa pet i po godina docnje, evropskim partnerima je „pružen dokaz“ da je izvršena obaveza iz napred navedene presude, a u domaćim medijima izvršena prezentacija da se, napokon, rešava pitanje „nestalih beba“.

Nakon toga, Vlada R.Srbije je, 10.og jula osnovala Komisiju za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. U istu Komisiju imenovani su, osim tzv.stručnog dela, kao članovi, i devetoro roditelja iz tri udruženja roditelja koji se bore za utvrđivanje istine o svojoj nestaloj deci i o svom životu, od čega dva udruženja iz Beograda.

Prva sednica iste Komisije zakazana je za 9.septembar, u zgradi Vlade, na dnevnom redu bilo je usvajanje Poslovnika o radu i predsednika Komisije. Nikakvog saopštenja u vezi tog događaja nije bilo.

Ali, kao da niko ni od članova iste Komisije, ni od udruženja roditelja, ni od stručne javnosti, ni od brojnih, pretežno režimskih, medija koji su satima u jutarnjim i popodnevnim „sitcom“ raspravama „zajedno patili“ sa roditeljima preko 6.000 novorođenčadi čija sudbina nije poznata, a od vlade, „vladara“ i „zakonodavaca“ to nismo ni očekivali…, nije ni čitao tekst Zakona, posebno odredbe procesnog karaktera.

Jer, shodno čl.17.Zakona, predlagačima za pokretanje postupka, roditeljima napaćenim sudbinom koja ih je zadesila, izmučenim neizvesnošću trajnom godinama i decenijama, ostavljen je rok za podizanje predloga od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona, što znači da je rok istekao 11. septembra 2020.godine. Znači, svi roditelji koji su se godinama borili za donošenje jednog ovakvog zakonskog akta, kao osnove za svoju borbu za istinu o svom životu i svoje nestale dece, kao i sva deca koja sumnjaju u zvaničnu istinu o svom životu, od subote, 12. septembra, više neće moći da pokreću postupak u kom se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Pri tome, prva tri meseca od donošenja zakona, čak i da su podneli predloge za pokretanje postupka, po tim predlozima niko nije bio ovlašćen postupa, jer sudovi nisu bili osposobljeni, sudije nisu bile obučene, Komisija nije bila osnovana. Komisija je osnovana tek posle tri i po meseca od donošenja Zakona, a do isteka roka u kom ovlašćeni predlagači mogu da pokrenu postupak, nije imala nijedan sastanak. Ili je, možda, imala jedan sastanak, dva dana pre isteka roka za podnošenje predloga za pokretanje postupka.

 

Zbog šest hiljada dece o čijim sudbinama i životima njihovi roditelji ne znaju ništa, zbog dvanaest hiljada roditelja koji godinama i decenijama žive i pate, kao i zbog onih koji nisu ni doživeli da pokrenu borbu za istinu o svojoj deci, pozivam „vladare“ Srbije, jer, tako ova vlast sebe legitimiše: prestanite da izvrgavate ruglu užasnu ljudsku patnju, prestanite da varate hiljade napaćenih ljudi lažnom nadom i slabašnom utehom, prestanite da se sprdate sa pravom, zakonodavnom tehnikom, materijalnim i procesnim pravom!

Mi znamo da vi o pravu i zakonu ne znate ništa i ne želite i nikad nećete  naučiti bar nešto!

Nećete ništa ni postići sa ovakvim kvazizakonskim aktom… Ni preduzeti u vezi njega.

Vi nećete, ali mi hoćemo. Promenićemo vaš lažni zakon o istinskoj patnji.

Pre pola godine, pisac ovih redova, vaš, tada nacrt zakona, ocenio je kao „elementarnu nepogodu u pokušaju u našem pravnom sistemu“. Uspeli ste da taj zakon i postane upravo to, elementarna nepogoda u pravnom sistemu Srbije, koja nanosi štetu svima, upravo kao što ste i vi elementarna nepogoda u istoriji srpske civilizacije! 

 

Sledi razvedravanje…

 

Autor je član Predsedništva Pokreta slobodnih građana,

predsednik Odbora za zakonodavstvo i pravosuđe PSG

i advokat