Prošlo je pola godine otkako obavljam funkciju poverenika PSG za Niš i još uvek me familija i  poznanici pitaju – šta ti je to trebalo i šta ćeš ti tu? Imaš svoj posao,svoju porodicu, svoj si covek, zašto se guraš u politiku? I razmišljao sam kako da odgovorim na to pitanje, mnogo više nego što sam razmišljao kada sam prihvatio ponudu. Ukazana mi je čast. I ja sam odgovorno prihvatio tu dužnost.

Pitali su me mogu li da okupim ljude koji žele i koji su u stanju da urade nešto za bolje sutra svih nas. Svi znaju da nam trebaju novi ljudi, nov sistem, nove – stare vrednosti, a to će biti teško ako niko “nov” ne prihvati svoj deo odgovornosti. I prijatelji, i oni koji su mi za ovih šest meseci postali prijatelji, razumeju to i prihvataju da preuzmu svoj deo odgovornosti za ovu užasnu, naizgled beznadežnu stvarnost u kojoj smo prinuđeni da živimo. 

Često sam u društvu studenata. Svakodnevno čujem standardne žalbe na profesore, predmete i obaveze oko ispita, a kako se bliže diplomama, tako su priče o inostranstvu češće, a planiranja da se odsele sve ozbiljnija. Mnogi od njih otišli su i pre nego su stigli do kraja studija. Neki zato što njihovi roditelji više nisu mogli da podnesu troškove, neki zato što nisu mogli da podnesu nepravde i besmisao studiranja na državnom fakultetu, kad se do diplome može lakše, ako imaš tatu da ti kupi.

Ljudima je sve teže da otvoreno razgovaraju i podele svoje muke sa drugima. Sve im je teže i da čuju šta imate da im kažete. I razumem to.Godinama slušaju svakakve laži i godinama žive pod pritiskom da su sami krivi “što nisu u stanju da se snađu”, ili slušaju kako su lenji, glupi, nesposobni…

U niškom PSG okupljaju se ljudi koji se ne boje da misle svojom glavom i koji se ne plaše da izgovore ono što im je na srcu. U tome leži moć slobodnih građana. U slobodi da budemo onakvi kakvi jesmo - časni, pošteni, odgovorni, požrtvovani i strpljivi. Najsrećniji sam bio kada sam uvideo da, kada je zajednički cilj u pitanju i kada delimo iste vrednosti, veoma lako komuniciraju i savršeno se razumeju i vrhunski intelektualci i ljudi koji nisu završili nikakve škole.

Potrebno je samo mnogo rada da dođemo do svakog građanina Niša i mnogo strpljenja da hrabro pokažemo da je biti slobodan građanin stanje zdravog duha. A nama toga ne manjka. Zato smo sami sebi odgovorni.

Ne plašimo se i nije nas moguće zaustaviti.

 

Predrag Jovović, 
Poverenik Pokreta slobodnih građana za Niš