Autorski tekst Petra Đorđevića, člana Predsedništva PSG, povodom 8. aprila, Međunarodnog dana Roma.

Želim da cilj obeležavanja Međunarodnog dana Roma ne bude samo uobičajeno podizanje svesti o položaju ovog dela populacije, promocija romske  kulture ili apel da se stanje unapredi.

Želim da vam ispričam o nekoliko Roma koji su obeležili moj život. O danu kada sam, davne 1967. godine, prvi put seo u đačku klupu O.Š. “Josif Kostić" u Leskovcu i sledećih osam godina istu delio sa Redžom Demićem. Bio je bolji đak od mene i zaista mi mnogo pomagao kroz tih osam godina. Nas dvojica nismo delili samo klupu i đački pribor, već i sve školske radosti, brige, tajne i lepo detinjstvo. Bio je i ostao čovek je u svemu video dobro i od svega je umeo da napravi igru: devojčice su sakupljale salvete, ja značke, a on – karton. Kroz naše prijateljstvo zbiližili su se i naši roditelji. Godinama kasnije bio je Redža i gost na mojoj svadbi. Sećam se da se obukao skoro identično kao ja, mladoženja, pa su mnogi mog oca kroz šalu pitali kada ženi drugog sina. Kasnije se preselio u Banja Luku. Pametan, pošten I vredan, Redža je čovek za kojeg mogu reći da je stvarno uspeo u životu. I danas se nekada sretnemo, pa osetim istu onu ljudsku toplinu i, siguran sam, obojica se tada setimo lepih davnih dana kada smo delili sve. Hvala mu na tome što je uvek bio dobar i odan prijatelj. Na slici smo Redža (desno) i ja 1970. sa našim zajedničkim psom Lesijem.

Hvala i mom nastavniku muzičke kulture, nedavno preminulom Ašimu Bakiću. Bio sam i ostano totalni antisluhista, ali Ašim je bio uporan i verovao je u mene. Na njegovo sam insistiranje naučio da (po njegovom izboru), sviram harmoniku dugmetaru.

Ne mogu da ne pomenem trojicu vojnika srpske vojske romskog porekla, učesnike Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kaplara Ameta Ide Ametovića, Rustema Sejdića i Ahmeda Ademovića. Bili su vojni trubači. Nadaleko je poznata priča o njihovom lukavstvu: zahvaljujući svom sluhu prepoznali su i naučili komande protivničke vojske pa im u presudnim trenucima bitaka svirali komandu za povlačenje I tako doprineli pobedama naše vojske. Postali su nosioci mnogih odlikovanja i priznanja, među kojima i vojničkog ordena Zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima. Tako su, zahvaljujući svojoj hrabrosti i talentu za muziku po kojem su Romi poznati, primljeni na francusku i rusku vojnu akademiju, a ja sam kao Leskovčanin neizmerno ponosan na njih. Hvala im!

Zbog svih njih i mnogih drugih, danas nepravedno odbačenih naših sugrađana, moramo raditi na tome da Romi postanu ravnopravni građani našeg društva, uvažavani i poštovani, kao što zaslužuju.

Bahtalo Romano dive!

Pokret slobodnih građana,

član Predsedništva

Petar Đorđević

Redžo Demić i Petar Đorđević