Kolumna Pavla Grbovića, člana Predsedništva PSG, objavljena u Blicu 30. maja.

Inflacija istorijskih događaja nastavljena je dvodnevnom sednicom Narodne skupštine na kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo izveštaj o dosadašnjem toku dijaloga sa Prištinom.

Tokom izlaganja predsednik se osvrnuo na izuzetno značajno pitanje demografije i izneo dramatične prognoze da će 2100.godine, na ovom delu Balkana, biti duplo više Albanaca nego Srba, pre svega zahvaljujući pozitivnom prirodnom priraštaju kod prvih, i negativnom kod onih drugih. Međutim, ukazao je i na još jedan faktor koji će neminovno igrati značajnu ulogu u kreiranju demografske slike Balkana - migracije. Tačno konstatujući da većina izbeglica jesu, i biće, muslimanske veroispovesti, svoju zabrinjavajuću misao završava sledećom dijagnozom, citiram : " I to ne bi bio problem, da smo mi otvoreni, kao što se pokazalo u prethodnom periodu da nismo."

Šta je problematično u ovoj izjavi predsednika, datoj u atmosferi koja je najviše podsećala na "kneževu večeru" pred samo prvi u nizu kosovskih bojeva? (Čak se tražio i neki Obilić kome bi on prepustio svoje mesto, ali pošto ga nema, žrtvu će podneti sam ).
Ako izuzmemo ličnost i delo predsednika, doživimo amneziju, zažmurimo na jedno a oslepimo na drugo oko, onda ništa. U svakom drugom stanu, jasno je da ovakve izjave zvuče prilično... Hm, neuobičajeno, pogotovo kad dolaze iz usta čoveka koji je sa 25 godina života javno prezentovao politiku "sto Muslimana za jednog Srbina". Ili kad dolaze iz usta čoveka koji je izvore svakojakih zala nalazio u delovanju "nesprske fukare".

I zato, kada odložimo amneziju za neka srećnija vremena, a svojim čulima i inteligenciji pružimo poverenje, ne možemo a da se, u duhu "kneževe večere", na takve reči predsednika ne zapitamo :

-" Ne čini li vam se da to Vučić gleda u sebe?"
- "A ima li razloga da nam se čini?"