Otvoreno pismo Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, prof. dr Ivanki Popović, rektorki  Univerziteta u Beogradu

 

 

Prof. dr Ivanki Popović
Rektorki Univerziteta u Beogradu

 

Poštovana rektorko Popović,

Obraćam Vam se ne samo kao predsednik Pokreta slobodnih građana, već i kao bivši student Univerziteta u Beogradu. Iako je prošlo nekoliko godina od završetka studija, smatram da imam pravo, ali i obavezu da ukažem na probleme i pokušam da pomognem u njihovom rešavanju. Obraćam se upravo Vama jer verujem da ste svojih radom dokazali da posedujete integritet dostojan funkcije koju obavljate, kao i spremnost da rešavate probleme, ma koliko oni bili teški i neprijatni.

Javnost u Srbiji je prethodnih dana bila uznemirena potresnim svedočanstvima nekoliko devojaka, čime je otvorena tema o kojoj se nedovoljno razgovara, a još manje radi. Seksualno nasilje i uznemiravanje, seksizam i mizogonija su i dalje česte pojave u našem društvu. Nažalost, te pojave nisu nepoznate ni u okvirima akademske zajednice, naprotiv. Strah, nesigurnost, unutrašnje preispitivanje i samooptuživanje, fascinacija autoritetom nadređenoga, osuda ili nerazumevanje sredine i nepoverenje u institucije da će ih efikasno zaštiti, samo su neki od mnogobrojnih razloga zbog kojih se u javnosti ne govori često o tim slučajevima. Činjenica da se o tome malo govori, nikako ne znači da se takve stvari ne dešavaju, a još manje da toga nisu svesni gotovo svi koji su ikad studirali u Srbiji. Verujem da smo i kao društvo i kao Univerzitet na raskršću i da su pred nama dva puta: Put u beskonačni krug poricanja i neprimećivanja i put rešavanja problema. Ovaj prvi je svakako lakši, ne zahteva previše odricanja osim odricanja od savesti, ali je pogrešan i duboko štetan. Drugi put je težak, ali jedini ispravan.

Iz tog razloga predlažem Vam da upotrebite lični kao i autoritet koji crpite na osnovu funkcije koju obavljate i založite se za osnivanje institucije Poverenika ili Kancelarije za sprečavanje seksualnog i svakog drugog zlostavljanja i uznemiravanja pri Univerzitetu, kao i izradu pravnih akata koji bi predstavljali adekvatan normatnivni okvir za njeno efikasno funkcionisanje. Uspostavljanje takvog mehanizma prevencije i zaštite bi omogućio prijavljivanje slučajeva verbalnog ili fizičkog zlostavljanja uz puno poštovanje diskrecije i ličnosti oštećenih, ali i sprečavanje sekundarne viktimizacije kojoj su žrtve neretko izložene. Verujem da bi ovakav predlog bio adekvatna dopuna već postojećih mehanizama u vidu Univerzitetskog ombudsmana i Odbora za rodnu ravnopravnost.

Molim Vas da ovu inicijativu ne shvatite kao želju za započinjanjem „lova na veštice“ na fakultetima, niti kao čin koji je motivisan ličnim animozitetom prema bilo kom članu akademske zajednice. Jedini motiv koji me je podstakao na ovaj postupak jeste želja da se u okviru Univerziteta u Beogradu preduzmu aktivne mere u pogledu prevencije, zaštite, stvaranju osećaja sigurnosti i podizanju svesti i edukaciji  o oblicima seksualnog nasilja i uznemiravanja i seksizma. Verujem da upravo Univerzitet predstavlja instituciju koja može da pokrene pozitivne promene u našem društvu.

 

Srdačan pozdrav,

Pavle Grbović

Predsednik Pokreta slobodnih građana i svršeni student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu