Slava je, kao običaj i porodični praznik kod Srba, 2014. godine upisana na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva. Iako se danas vezuje za dan određenog hrišćanskog svetitelja, porodična slava je eho staroslovenskog praznika posvećenog porodičnim i mitskim precima – bogovima, čijim slavljenjem su porodice čuvale svest o sopstvenom poreklu i prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje.

Slavu sve češće slave i razne zajednice i institucije, pa je imaju sela, gradovi, organizacije, političke stranke i kompanije. Tako i dunđeri i drvodelje 19. oktobra obeležavaju svoju esnafsku slavu, Svetog Tomu.

Mi dunđeri – dakle urbanisti, arhitekte, građevinci, planeri, zidari, tesari i ostali iz ekipe, 19. oktobra, na Tomindan, ništa ne bi trebali da radimo. Zato i imamo vremena da jedni drugima pišemo, ne radimo (a i inače, ni drugim danima, baš i ne radimo mnogo, bar ne onoliko koliko smo nekada).

Da, na žalost, ne radimo dovoljno, jer su nas gurnuli u zapećak, jer su uzurpirali celu profesiju, ignorišući struke u svim važnim strateškim odlukama o razvoju, autoputevima, velikim infrastrukturnim sistemima i gazdovanju prirodnim bogatstvima, sve do fantomskog Beograda na vodi, izbacujući nas iz planiranja, projektovanja i građenja svega.

Vas, koji ste planirali, projektovali i gradili Novi Beograd, Đerdap, autoputeve, brane i mostove širom sveta, sajamske hale i kongresne centre, stadione, stambena naselja, konstrukcije i tornjeve, zamenili su međunarodnim kombinacijama kapitala i kriminala, pa ste eventualni podizvođač šarlatana koji ne znaju ni da organizuju gradilište, a kamo li da propisno asfaltiraju kolovoze.

Pa ipak, i u ovim teškim vremenima, srećna vam Slava, kolege dunđeri!

Toma, Hristov apostol, po kome imamo slavu, je bio čudan lik. Samo on nije odmah poverovao u vaskrsnuće, pa mu se zato Isus posebno obratio, pružio ruku i dodirnuo mu rebro. Nije bio samo neveran, imao je problema i sa vremenom, pa je jedini od apostola zakasnio na pogreb Presvete Bogorodice. Veruje se i da štiti od vukova. Stara srpska izreka “Sveti Toma, sedi doma”, znači da na ovaj dan ne treba nigde da se ide. Kažu da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, pa, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop.

Mi ne želimo da ga nerviramo i doživimo potop, nego hoćemo povratak ugleda i časti profesije, pa da naš zaštitnik, Toma, bude zadovoljan.

 

Želimo strukovne Komore, kao pravi servis profesionalcima, podršku struci i barijeru za političke uticaje, umesto sadašnje kompromitovane Inženjerske komore, privatizovane, bez inicijativa i nekorisne za članstvo.

Hoćemo da se vrate puna ovlašćenja profesiji, da bolje uredimo licence i jasnije definišemo ovlašćenja i odgovornosti za struku i daćemo sve od sebe da prestanu nebrojene državne i politikantske improvizacije uz nepoštovanje zakona i struke u našim oblastima.

Želimo pobedu u osvajanju zdravih uslova za konkurenciju, uređen ambijent slobodnog tržišta za građevinare na svim nivoima, sprečavanje nelojalne konkurencije, razvoj primerene stanogradnje i jasno uređene kompetencije i odgovornosti profesionalaca i institucija.

Ne samo što vam želimo, nego ćemo se i svom snagom boriti za sve to!

A uz glavnu bitku, bitku za povratak slave i ugleda naših profesionalaca i trajne barijere za političke uticaje i korupciju, izborićemo se i za punu deregulaciju, ukidanje lavirinta birokratije i  otklanjanje administrativnih zamki i prepreka, pravnu sigurnost i zaštitu građana, pojednostavljenja svih procedura, neposredno uključenje građana u planiranje i odlučivanje, potpunu dostupnost i javnost svih planova, uz prepuštanje lokalnoj samoupravi da samostalno donosi svoje planove i sama gazduje građevinskim zemljištem.

Do tada, držite se i preživite nekako!

 

Odbor za urbanizam Pokret slobodnih građana