Autorski tekst Radomira Đunića, člana Predsedništva PSG, povodom 9. decembra Međunarodnog dana borbe protiv korupcije. 

 

9. decembar je Međunarodni dan borbe protiv korupcije.

Ustanovljen tog dana 2003.godine Konvencijom protiv korupcije Organizacije ujedinjenih nacija i ratifikovan dve godine kasnije u Skupštini Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Po definiciji Svetske banke „…korupcija je zloupotreba javnih ovlašćenja radi sticanja privatne koristi…“.

Iako uvek shvatana kao „stručni“ naziv za čin podmićivanja i osobinu podmitljivost, znači za pojmove vezane za ljudski rod, korupcija bez elementa „državnog“ kao pratioca, ne bi mogla postojati.

I tako je oduvek.

Makijaveli je vezivao korupciju za moralno propadanje ljudskog roda, a starogrčki istoričar Polibije i, dva veka kasnije, Monteskje za merilo „kvaliteta kvarenja vlasti“ i propadanja države.

 

Pa, dakle, koliko je onda propala država Srbija?

I…, koliko je pokvarena vlast u Srbiji?

 

Osnovni preduslov za postojanje korupcije - mita i podmićivanja, je bezakonje.

A osnovni uslovi su ljudska priroda i mogućnosti koje pruža pokvarena vlast i propala država.

I onog trenutka kad država i njene institucije oslabe, a, posebno, kad se vlast pojedinca uzdigne iznad njih, korupcija postaje deo modela življenja. Modus vivendi koji je prećutno dozvoljen, nekima bez ograničenja…, u postupcima javnih nabavki, državnih ugovora, poslovanja javnih preduzeća…, a nekima – kašičica po kašičica…

 

Ljudska priroda slab je borac protiv iskušenja, a institucije države koje su, iako postoje, bar prema predviđenim izdacima u zakonima o budžetu za svaku godinu, zapravo raspuštene u tolikoj meri da srpski vladar-pojedinac nikada i nema nikakvih iskušenja, omogućuju raširenost korupcije u obimu sepse u završnoj fazi kada državnom tkivu više nema ozdravljenja.

 

Specifikum korupcije u Srbiji je što je vlast vladara-pojedinca, skoro pa imperatora-samodršca,Aleksandra Vučića, zasnovana na temeljnoj analizi slabosti državnih institucija i mogućnostima koje te slabosti pružaju – vladaru pojedincu i njegovoj bratiji i partiji.

I njihovim kumovima…, i njihovim sinovima…, koje pripremaju da ih naslede.

Procenili su, i pored već desetogodišnje primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupciju, te fizičkog postojanja i, najčešće, nominalnog, delovanja Agencije za sprečavanje korupcije, da je dozvoljeno sve što zamisle, a ljudski um je slobodan, posebno kad si na vlasti, pa sam sebi postavljaš granice. I drugima pokušavaš da postavljaš granice, i u slobodi mišljenja i u slobodi življenja.

U Izveštaju o Srbiji za 2019. godinu Evropske komisije zapisano je: „…Korupcija je sveprisutna u mnogim sferama i nastavlja da zabrinjava. Potrebna je snažna politička volja kako bi se problem korupcije rešio na delotvoran način, kao i snažan odgovor tužilaštva i sudstva na slučajeve visoke korupcije. Srbija treba naročito da: poboljša konkretne rezultate kada je reč o istragama, optužnicama i pravnosnažnim presudama u slučajevima visoke korupcije, uključujući zaplenu i oduzimanje imovine stečene kriminalom, primeni zakon koji se odnosi na Agenciju za borbu protiv korupcije i uskladi ga sa evropskom praksom, međunarodnim sporazumima i preporukama tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), kako bi se ojačala uloga Agencije kao ključne institucije za delotvorniju borbu protiv korupcije, izvrši procenu dosadašnjeg uticaja anti-korupcijske politike kako bi se usvojila nova ambiciozna strategija i akcioni plan…“.

 

Godinu dana kasnije, Izveštaj za 2020.godinu: „Sveukupno, korupcija je i dalje pitanje koje zabrinjava. Još uvek nije uspostavljen efikasan mehanizam za koordinaciju prevencije. Broj okončanih predmeta visoke korupcije je smanjen u poređenju sa prethodnim godinama. Srbija mora pojačati napore i aktivnosti na sprečavanju i suzbijanju korupcije.“

 

Dakle, očigledno je, antikoruptivnepreporuke Evropske komisije ne rešavaju ništa, više su verbalne packe u par stavova na nekom dokumentu, nego što su imperativna smernica za autoritarnu vlast u Srbiji. Stagnacija Srbije na evropskom putu zbog sadržaja istih izveštaja Vučića ne brine. Ni korupcija ga ne brine. Jer, on vlada i Srbijom i korupcijom.

 

Zbog toga, korupciji je u Srbiji – nebo granica.

 

Ako poželite da dobijete posao u postupku javne nabavke, da se zaposlite, da upišete specijalističke studije, da u sudskom postupku ostvarite neko svoje pravo ili ga zaštitite, da pred organom uprave pozakonite građevinski objekat, ako je nužno da budete podvrgnuti operativnom zahvatu, ako vas saobraćajni policajac uverava da možda jeste, a možda i niste izvršili radnju saobraćajnog prekršaja, ako vam je trudnoća blizu porođaja a nikako da vam zakažu termin, ili, za vaše dete nema mesta u vrtiću… „raspitajte se“… Uradite, kako vam je „predloženo“… „Dajte“ ono što ne morate da date, onome ko nema pravo da to od vas, niti traži, niti uzme…

 

To su samo neki od pojavnih oblika korupcije.

I postojaće u Srbiji u svojim najgrubljim oblicima dok postoji ova vlast.

 

Prvo pravilo strategije u borbi protiv korupcije je opredeljenost političkog vođstva zemlje da se bori protiv korupcije i da je takav stav zasnovan na shvatanju i bezrezervnom prihvatanju i razumevanju negativnog uticaja korupcije na celokupan društveni, ekonomski, politički i svakodnevni život svih građana.

Evropska komisija to traži od srpskih vlasti, koje to deklarativno prihvataju, a životno – izbegavaju. Jer, prestali bi da budu vlast.

 

Potom slede reforma državnog aparata, usađivanje duha i svesti o odgovornosti u Narodnoj skupštini, u Vladi Srbije, hijerarhijski podređenim državnim, upravnim organima i javnim preduzećima, reforma pravosuđa u pravcu širenja nezavisnosti od izvršne vlasti i političkih partija i vođa, te reforma policije, a posebno, stvaranje nezavisnog javnotužilačkog aparata, odvojenog od sistema organizacije koji je preuzet od socijalističke Jugoslavije koja je kopirala organizaciju tužilaštva iz Sovjetskog Saveza pred Drugi svetski rat.

 

I, u okviru nezavisnog javnotužilačkog sistema, izmenama procesnih zakona, omogućiti formiranje posebnog, specijalizovanog, nezavisnog tužioca za borbu protiv korupcije, sa posebnim nadležnostima i ovlašćenjima nad posebno obučenim službama tužilaštva i policije.

 

Sve navedeno, nemoguće je u vreme autoritarnog režima po modelu Aleksandra Vučića i taj režim opstajaće sve dok se hrani koruptivnim pogodnostima sistema koji je osmišljen da takav režim čini neprikosnovenim, van domašaja bilo čega zakonskog.

 

Radomir Đunić, 
Član Predsedništva PSG