Ovo je pitanje koji svaki razuman čovek u nerazumnom i besmislenom vremenu postavlja sam sebi. Ko smo mi  na protestima? U redu pred nekim šalterom u opštini, ko smo mi u domu zdravlja, ko smo mi kad ispred nas na crveno proleti auto sa zatamljenim staklima. Ko smo mi kad nam iz čista mira progoni nepravda, represija države ili običnog siledžije koji je zaštićen. Ko smo mi kad  Ivica Dačić zapeva pred stranom delegacijom u udarnom terminu dnevnika, obavljajući dužnost Ministra koji nas predstavlja.  Ko smo mi kad iz cele Srbije u Beograd, hiljadama autobusa dođu plastične flaše piva u pratnji ljudi koji ih donose, zajedno sa barjacima stranke koja više nije ni stranka, nije ni koalicija, nije ni interesna grupa...nije ništa a uzela  je sve, kao mafijaška porodica.

Ko smo mi kad neko u izbornoj noći sruši blok zgrada, policija ne izađe na lice mesta a maskirani razbojnici sa fantomkama postanu simboli vlasti. Simboli toga da za vlast zakon ne postoji. Ko smo mi kad njihov gradonačelnik, spopada njihovu sekretaricu pa ona se obrati nama da je branimo. Da je  u javnosti zastupamo jer sama ne može da se od tog mentalnog silovanja odbrani. Ko smo mi, kad stanemo na naplatnu rampu? Da li će službeno vozilo iza nas stati? Da li će raditi kočnice, kamere, policija, istražni sudija, saobraćajni veštaci. Da li će funkcionisati pravna država, da li će biti sprovedena pravda. Da li nas ta pravda, kakva je danas štiti ili nas ugrožava. Ko smo mi u ovom poredku, ovakvom kakav jeste?

Žrtve, plen tog ciklusa nasilja? Da li je to jedino što možemo da budemo ili smo možda ipak u stanju da zaštitimo sopstveno dostojanstvo? Pravo na postojanje. Onda dođe subota, u 18h.i nađemo se na ulici. Svi mi, koliko nas ima. Više njih nije sa nama nego što jeste ali i oni su „mi“. Dele slike, komentarišu, nadaju se i raduju istrajnosti te činjenice da hiljade ljudi, svake subote, u 18h.sve nas podsećaju da postojimo. Nema veze, sledeći put će doći oni koji danas nisu mogli. Nek je jedan više, svaki put. To je armija koja donosi nadu. Da smo stvarni, da postojimo i da nismo sami.

Ispratite nekod svog, u tu šetnju, svake subote u 18 časova kada ste vi sprečeni.

Neko je danas napravio par koraka samo da bi se svi zajedno podsetili- Ko smo mi?

 

Adam Pakai
PSG Palilula