Oko 70 odsto  električne energije u Srbiji, od ukupne proizvodnje, kojom upravlja EPS (oko 7300 megavata) proizvodi se u termoelektranama na fosilna goriva, pre svega niskokaloričnog uglja, lignita iz površinskih kopova kolubarskih i kostolačkih rudnika.

Pokazalo se da ulaganje više stotina miliona evra  u najveće termoelektrane TENT (Termoelektrane Nikola Tesla A i B, Obrenovac), ukupne snage blizu 3000 megavata,  čiji su blokovi  u pogonu 50 godina, neopremljeni  postrojenjima za odsumporavanje i drugim zastarelim postrojenjima za zaštitu životne sredine, nije bilo  ekonomski i ekološki  opravdano. Treba  uzeti u obzir da ukupna potrošnja lignita ovih blokova iznosi oko  4.500 tona na sat, od čega je oko 20 odsto pepela koji se odlaže na deponije u blizini reke Save. Sa deponija pepela ovih blokova dižu se tone prašine, a ogromna količina zagađene vode odlazi u podzemne vode i reku Savu. Emisija štetnih gasova, pre svega sumpor dioksida, azotnih oksida, ugljen dioksida i drugih, ima veliki uticaj na zagađenje vazduha u Beogradu i okolini, u zavisnosti od delovanja tzv. ruže vetrova.    

Deo ekoloških problema može se resiti gajenjem tzv. energetskih biljaka (čičoke i drugih) na deponiji pepela TE Kolubara, gde postoje povoljni  uslovi. Postupkom  taloženja rešilo bi se navodnjavanje i  odlaganje pepela koje je sada kritično pa se deo pepela kamionima transportuje nazad u kopove, što dodatno poskupljuje proizvodnju i negativno utiče na zaštitu životne sredine. U daljem razvoju  izgradila bi se postrojenja za dobijanje enrgije iz biomase  a ovi korisni  poslovi  bi se proširili na rudnička jalovišta i poljoprevredno zemljište.

Prema procenama, EPS treba da uloži 700 miliona evra za odsumporavanje, 230 miliona evra za rekostrukciju TENT-A , 286 miliona evra za izgradnju jednog bloka snage 350 megavata  na lokaaciji TE-TO Kolubara B, kao zamena za TE Kolubara A i TE Morava koje treba da se ugase. Ovim investicijama, od oko 1216  miliona evra, neće se nimalo povećati proizvodnja električne energije, koje  nema dovoljno, pa se  dnevno plaća  400 hiljada evra za uvoz. Dakle, TENT radi  50 godina  neracionalno i  bez  postrojenja za odsumporavanje,  ugalj  se doprema  vagonima  25 km. Zbog niskog ukupnog stepena korisnosti , iskoristi se samo 35 odsto bazne energije uglja, dok se  oko   65 odsto baci u vazduh i reku.  

Iz navedenih razloga treba se založiti za završetak izgradnje Termoelektrane-toplane (TE-TO)  Kolubara B ,  za kombinovanu  proizvodnju 2 puta po 350 megavata električne energije i 2 puta po 380 megavata toplotne energije za grejanje Beograda, za šta je potrebno investirati oko 700 miliona evra. Treba naglasiti da je u izgradnju TE-TO Kolubara B do sada uloženo oko 300 miliona dolara i da je izrađena dubinska analiza ugrađene opreme, pokazala da je oprema u potpunosti sačuvana.  Na taj način bi se eliminisao uvoz struje i za 70 miliona evra godišnje smanjili troškovi  uvoza gasa za Beogradske toplane. TE-TO Kolubara B je locirana pored površinskog kopa lignita Tamnava udaljenog svega 0,6 km. Iskorisćenje bazne energije uglja iznosi oko 70 odsto, a pepeo se vraća u kop, meša sa jalovinom i rekultiviše.

Sa proizvodnjom obnovljivih izvora energije smo takođe zalutali. Ugovorili smo izgradnju vetroparkova velike snage, oko 900 megavata, uz obavezu da sledećih 12 godina otkupljujemo svu proizvedenu energiju po ceni od 92 evra za megavat po času, a prosečna prodajna cena iz elektrana iznosi 70 evra za megavat po času, što, po nekim procenama, znači gubitak EPS-a od 150 miliona evra godišnje. Trebalo je graditi mnogo manji broj izvora obnovljive energije, ravnopravno na vetar, sunce i biomasu, tako da se dopunjuju, što bi učinilo elektroenergetski sistem mnogo „elastičnijim“.  Biomasa, je za naše uslove, veoma povoljan energent, jer se može proizvoditi na domaćim njivama, rekultivisanim jalovištima i zapuštenom poljoprivrednom zemljištu i zapošljavati naše radnike na poizvodnji opreme i gradnji postrojenja za korišćenje biomase.

Posebno treba napomenuti da jedan od značajnih ekoloskih problema u blizini Beograda je Sušara uglja u Vreocima za proizvodnju komercijalnog uglja,  u kojoj se, kao nusproizvod dobijaju velike količine fenola i drugih otrovnih elemenata. Pojava fenola u vazduhu može se znatno smanjiti  hlađenjem otpadne vode, a dobijena toplotna energija se može racionalno iskoristiti. Radove mogu izvesti  radnici i inženjeri iz Sušare uglja i EPS-a  prema projektu  koji bi se nakon proba i merenja prilagodio situaciji na terenu . Tako bi se troškovi sveli samo na nabavku opreme i materijala jer bi radove izveli  radnici Sušare uglja koji su  najviše ugroženi  fenolom. Ovo bi  bila prilika da se u  EPS-u razvijaju  tehnologije i proizvodnja opreme za rešavanje problema EPS-a i tako zaposli  radnici  kojih ima previše a kad počne otpuštanje i socijalni programi  biće kasno  za ovakva razmišljanja.

Može se zaključiti da treba da se izgrade nove moderne temoelektrane za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u blizini površinskih kopova lignita, kao i da se razvija sopstvena proizvodnja obnovljivih izvora energije od biomase kao zamena za ugalj i gas. Na taj način bi se ekonomičnije koristilo zemljište i zapošljavala domaća radna snaga. Biomasa je povoljnija od prirodnog gasa jer je domaći energent  i ne proizvodi višak ugljendioksida.

 

Inicijativni Odbor za ekologiju i energetiku

Igor Ginzberg, dipl. maš. inž, član Političkog saveta Pokreta slobodnih građana

Mioljub Stanković, dipl. maš. inž.