Branislav Klašnikov – Kolaps sistema prosvete

Nakon tragedije u Ribnikaru postalo je jasno da država nema ni volje ni mogućnosti da se ozbiljno posveti temi obrazovanja. Tromi i nefunkionalni sistem Vlade Srbije i Ministarstva prosvete je pokazao svu svoju neusklađenost i nesposobnost, a državni funkioneri su se utrkivali ko će da skine odgovornost sa sebe.

Činilo se da će uz dodatne mere obezbeđenja škole uspeti koliko-toliko da nastave normalan rad i „uspešno“ privedu školsku godinu kraju, što je nekako i bilo očekivanje svih roditelja kada već školska godina nije završena odmah nakon tragedije u Ribnikaru. Nastavnici su nastavili da predaju gradivo, deca da uče i spremaju se da odgovaraju i za sebe u okviru svojih mogućnosti obezbede najbolji mogući uspeh u školi.

I sve bi to bilo tako da se školska godina nije završila iznenada. Odlukom vlade, za koju smo svi, nastavnici, deca i roditelji čuli iz novina bez najave. Školska godina se kako kaže Vlada, završava za tri radna dana, na nastavnicima je da svoj decu koja su „između„ daju veću ocenu, onima koji nisu zadovoljni ocenom mora se omogućiti da poprave ocenu bez ikakvog navođenja kriterijuma i pravila na koji način to tačno da se izvede. Sutradan je stiglo i pojašnjenje školama da to nije baš tako, već da će se ocene davati u skladu sa zakonom i da su nastavnici obavezni da utvrde za predlog zaključnih ocena do šestog juna.

Pošto deca nemaju u većini slučajeva dovoljan broj ocena kako bi se izvela zaključna ocena, a u Srbiji nije proglašena vanredna situacija, postavlja se pitanje kako će i na osnovu čega deca biti ocenjena. Kraj godine bi bio za tri nedelje da je školska godina završena normalno i deca bi imala mogućnost da odgovaraju i dva puta do tada u zavisnosti koliko im ocena nedostaje. U neočekivanoj i stresnoj situaciji su i nastavnici kojima je rečeno da u roku od 3 dana zaključe ocene bez jasnih kriterijuma, prekinuti si u sred ispitivanja učenika, zakazanih kontrolnih i pismenih zadataka iz kojih bi jasnije i sa dovoljnim brojem ocena mogli da realno sagledaju stanje i pravično ocene decu.

I umesto da Ministarstvo prosvete donese konkretna pravila kako postupati u tom slučaju kad su već odlučili da ranije završe školsku godinu, ostavljeno je nastavnicima da samostalno procenjuju na osnovu svog ličnog misljenja i stava kako će zaklučiti ocene, pa će tako neko dobiti ocenu više, jer je nastavnik na osnovu lične procene odlučio da pita dete do 20. juna, neko ocenu manje nego što je mogao da ima na kraju godine da je imao mogućnost da dovoljan broj puta odgovara, neko će na osnovu jedne oblasti popravljati ocenu, a nekima će biti potrebno znanje iz celog polugodišta ili godine.

Pored toga što to neće imati pedagoške i podsticajne efekte na razvoj dece, dovodi i do frustracije i kod nastavnika i kod roditelja koji su sa pravom zabrinuti za stres koji su najviše deca i oni doživeli u zadnjih mesec dana, a dozivljavaće i do dvadesetog juna.

Potezi vlasti koja misli da će proglašeni kraj školske godine odložiti sve probleme, preko leta će sve bti zaboravljeno , deca će se u septembru normalno vratiti u školske klupe i sve će biti po starom i zaboravljeno, bez ikakve ideje kako da reformiše školski sistem i učini ga funkcionalnim i konačno korisnim za sve.

Branislav Klašnikov